Poznato je da za razliku od onog ludila koje uništava ličnost i identitet, postoji i ludilo udruženo sa genijalnošću i ono se uglavnom vezuje za neke velike umetnike i naučnike. Mnogi vrlo uspešni i poznati su (bili) malo otkačeni, ekstravagantni, ludi na način koji im je omogućavao da budu prihvaćeni i priznati kao posebni, drugačiji, izuzetni.
Razmišljati van kutije, pomeriti granice, izaći iz zone komfora, ponekad znači izložiti se, suprotstaviti se, nametnuti se i furati svoj fazon uprkos svemu i naočigled svih – rizikovati i biti ono što jesi, iako se to drastično razlikuje od onog što većina ljudi vrednuje i nastoji da bude.
Evo nekih karakteristika otkačenih genijalaca:
Baš ih briga šta drugi misle
To je ono što nam psiholozi i gurui stalno predlažu i sugerišu – da živimo prema sopstvenim uverenjima i vrednostima i da merimo sebe prema sebi, a ne prema drugima. Oslobađanje od nastojanja da se drugima dopadnemo, da steknemo uvažavanje i priznanja, oslobađa kreativnu energiju.
Nekonvencionalni su
“Ludaci” se ne zamaraju opšteprihvaćenim okvirima i standardima, razmišljaju, žive i ponašaju se nekonvencionalno, jer imaju šire vidike i dublje uvide.
Ne zanimaju ih pravila
Pravila postoje kao smernice za one koji ne znaju šta će sa sobom, oklevaju, nisu sigurni kako da se izraze i kako da se ponašaju u nekoj situaciji. Ponekad, pravila su svima korisna – ako ih poznajemo i baratamo njima, onda možemo da ih prevaziđemo. Otkačeni genijalci ih prevazilaze spontano i bez razmišljanja, oni uopšte ne razmišljaju o pravilima – ona važe za druge.
Odbijanje shvataju kao izazov
Kada pokušate da postavite granice nekome ko je otkačen, spontan, nekonvencionalan, potencijalno genijalan, da ga dovedete u red i kažete mu odlučno NE, on oseća potrebu da se više potrudi, da pronađe način da prekorači te granice, to izaziva njegovo samopouzdanje i njegovu kreativnost. Oni ne odustaju kad drugi žele da ih zaustave, odustaju onda kad osećaju da nema smisla pokušavati. Tada pronađu nešto drugo što će im pružati izazov.
