Pa, sveštenički poziv odlično objašnjava koncept poziva. To je ono kad osećaš u sebi imperativ da se okreneš i posvetiš nečemu, osećaš poziv i ne možeš da se ne odazoveš. Kao kad zvoni telefon i ne možeš da ga ignorišeš, jer znaš da stižu važne vesti, pa makar i loše.
Ponekad, poziv dolazi iz velike daljine i ne znaš tačno kako da mu se odazoveš, ne shvataš ga ozbiljno, ne registruješ hitnost, pa sve nešto flertuješ i koketiraš svojim odazivom. Pa tako pišeš po malo, za sebe, kad imaš inspiraciju, umesto da se obrušiš i ispovrneš kilometre rečenica, pa makar i samo za sebe. Pevaš na karaokama, sviraš na žurkama, tu i tamo upadneš u neki bend, ništa ozbiljno.
E, ali poziv je ozbiljna stvar. Opredeljenje. Biznis. Apsolutni odaziv bića na poziv koji je načuljenih ušiju čekalo i čekalo i čekalo.
Ali, objašnjenje o odazivanju na poziv nekome ko ga nikad nije osetio, isto je i objašnjavati kako zvuči telefonsko zvono, nekome ko ga nikad nije čuo, jer je gluv. Sa pozivima na koje se odazivate bićem, isto vam je kao i sa smrću. Kad počne da se dešava, znaćete.
I tako ne treba da brinete da se nećete odazvati na poziv ljubavi. O, hoćete. Nećete imati izbora.
Možete samo da se molite da ne budete pozvani. Ali vaše su molitve, naravno, suprotne. Nadate se da će vas ljubav pozvati. Stalno osluškujete. Uvek ste spremni da skočite i odazovete se. Pa, to je danak neiskustvu. Ali dobro, naučićete. Pa sledeći put kad poziv ljubavi počne da vas uznemirava, pokušaćete da iskulirate. Da se napravite gluvi. Da se javite i pokušate da se izvučete, objašnjavajući kako imate sad neka druga posla, pa posle malo, ako nije baš toliko hitno. Dobar pokušaj. Ali uzaludan. Jer jeste hitno.
Poziv ljubavi je interventan. Ako pokušate da izvrdate, razbolećete se gadno. Ako se odmah odazovete, nadrljaćete žestoko.
Prema iskustvu onih što su se više puta odazvali, bolje vam je da odmah nagrabusite. Posle imate vremena da se lečite i regenerišete. Ako odugovlačite, duže ćete bolovati i teže se izlečiti. Jer odugovlačenje sa odazivanjem na hitan poziv ljubavi ništa ne odlaže.
Već ste se odazvali, nevoljno, ustežući se, puni sumnji, strahova i oklevanja. Pokušavate da kalkulišete, da se obezbedite, da sredite neko osiguranje za slučaj da vam se nešto desi. Ali ništa ne pomaže. Odazvali ste se, onako kako ste umeli, iako to nije najbolje što ste mogli. Odazvali ste se strahom na poziv ljubavi. Agonija vam je zagarantovana. Sumnjaćete sve vreme. Nećete biti sigurni da li je to ljubav. Nećete umeti da je prepoznate, nećete moći da je uzvratite. Zarobljeni u sopstvenom kavezu, nećete poleteti onako kako lete oni koji su spremni da glavačke skoče u bunar ljubavi. Jer taj pad počne tako što se vinete ka suncu.
I to je jedini način da odgovorite na hitan poziv ljubavi. Tako ćete barem steći sumnjivu čast da spadate među one posvećene pozivu.
Pročitajte i ovo:
Da li je ljubav slična bolesti
