Stalno vam se ponavljaju iste situacije u životu. Imate neko prijateljstvo koje je divno i puno radosti i razumevanja i onda vas prijatelj nekako izda. Ako ne na isti ili sličan način kao prethodni i onaj pre njega, onda svakako po istom scenariju.
Ili, uđete u vezu puni adrenalina, oksitocina, dopamina i ostalih ljubavnih hemikalija, zaletite se i posle nekog vremena shvatite da ste sami u zaletu, partnera nema nigde pored vas, izgubio je korak još kod prve prepone, ili je potpuno promenio pravac, ili već ima nekog drugog, dok vi još uvek jurcate punom snagom, nesposobni da shvatite da vam se ponovo dešava skoro isto što i prošli put. I onaj pre njega. I onaj pre.
Da, naravno, vi ste lepak za budale, nikad nikog normalnog ne možete da nađete, bla, bla, bla i sad se posipate pepelom besmislenih konstatacija.
Jer ako uvek privlačite psihopate, ne očekujete valjda da ćete sa njima imati normalnu vezu? Ili, ako pokušate sa nekim normalnim, ne mislite valjda da će vam biti zabavno, kao sa psihopatama? A, vidim da mislite.
Svako ima u životu neke priče koje se ponavljaju, ne dok se ne ispričaju, nego dok ne shvatimo o čemu zapravo govore
To je zato što ste adrenalinskooksitocinskodopaminski zavisnik, jer najviše od svega na svetu volite ludu vožnju, koja sa psihopatama ide tako lako, a ide i bez njih, kad oni posustanu. Isto tako ste i blesavi kad pokušavate da doživite ludu vožnju sa nekim normalnim, ko uopšte ne ume da se poveze sa vama i uglavnom mu nije jasno šta tripujete.
Oh, ima još mnogo uvek istih priča, ali najupečatljivije su ove emotivne.
Jedno je jasno.
Kad vam se stalno ponavljaju iste priče, nešto uporno hoće da vam ispričaju, jer očito niste razumeli ni reč. Ili niste uvažili.
A možda i ne znate sva slova.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
