Smeškala se za vreme treninga, jer je znala šta će posle biti, u stvari pretpostavljala je, nikad nije mogla da bude sigurna kad je on u pitanju.
Svi cimeri odoše u provod, da iskoriste malo slobodnog vremena na pripremama i dohvate neke devojčice/dečake za jednokratnu upotrebu, da ih mine želja. On se ušunja tako tiho, niko ga niti vidi niti čuje, osim nje. Već je to trajalo neko vreme, znala ga je, ne u dušu, nego u korak i svaki uzdah. Ljubio je strasno, skidao brzo, grlio jako, ali voleo tiho. Za njih ne može da se koristi izreka “i svaki put kao da je prvi”, ne, svaki put je bio bolji od prethodnog. Što ga je češće primala u sobe na pripremama, više u sebe, više k sebi tako je i svoje mesto nalazila kod njega. Prošaptao je jednom “volim te”, ali ne u toku odnosa, vrhunca, niti neposredno posle, bio je dovoljno iskusni šmeker da to uradi onda kad su samo neobavezno ležali, da bi tim rečima dao na značaju, i bio iskren. I imale su težinu.
Voleli su se.
Gužvali su dugo postelje, kože jedni drugima, usne grizli, jako se grlili, i kada se pomisli da je gotovo, život ih opet spoji, pukom slučajnošću, i opet sve ispočetka i opet svaki put lepše, bolje, jače. Povratak u tinejdžerske dane, pomislila je da leptirići više ne postoje, uginuli od iskustva, al’ onda je on cimne, pošalje nešto, nazove.
Dobri stari leptirići, dobri stari on.
Jer ti se ljubiš na tako dobar način, nemaš pojma koliko mi značiš...
A onda se ukazalo neko slobodno radno mesto, ona je bila na položaju, mogla i htela… zaposlila njegovu ženu i povukla se. Valjda je to savest pokucala na vrata.
Sličan se sličnom raduje – bili su i više nego slični, ali u pogrešnom momentu. Zna ona da će se oni kad-tad opet sresti, makar za mesec, dva, pet, godinu dana ili još kasnije, ali vatra se neće ugasiti, kao ni njegova porodica. Tako jednostavno život baca karte koje možeš da uzmeš ili ostaviš. Ona je uzimala, i verovatno će uzimati dok ne dođe neka ljubav koja drma do srži i od koje će da joj drnda srce do besvesti i do ludila, jer samo tako neka snažna, tornado ljubav, može da je izvuče. U stvari, ne da je izvuče, pogrešna reč, već da te njene erupcije emocija preusmeri na neku drugu osobu. Moža neku različitu, pošto sa sličnom nije išlo, opet pogrešna reč, išlo je, ali ne u ovom vremenu. Ipak, “suprotnosti se privlače”, valjda je ta bolja, od one sa sličnima. Držimo palčeve za tog različitog.
Ne osuđujem, a ne bi trebalo ni vi. Svi smo mi ljudi sa istim potrebama, samo je neko srećan da te potrebe deli sa svojom srodnom dušom u pravo vreme, a neko u “krivo” vreme. Važno je da niko nije svesno, namerno povređen, već da je samo bilo svesno, namerno, obostrano uživanje. Biće opet možda ako bude trebalo, tj. sigurno, samo sa drugom osobom.
Veruje i nada se.
Izvor fotografija: portal24h.ba, extracafe.rs
