Pozitivnost takođe može da bude toksična, a negativnost je ponekad najbolji mogući odgovor.
Odlično ako možete da koristite svoja iskustva za donošenje boljih odluka, ali ne treba da osećate pritisak da to radite, da pošto poto pronalazite razloge i opravdanja za surovost i bol koju ste preživeli. Ne morate da se osećate dobro zbog pakla kroz koji ste prošli, nikad, ni za milion godina. Ne treba da krivite sebe, ako ste fokusirani samo na ono loše i verujete da je to bilo nepravedno i grozno i ništa više i dublje od toga.
Imate prava da budete uznemireni, ranjivi, nestabilni, besni, očajni, kad vam se događaju loše stvari. Možda ćete jednog dana moći da se osvrnete na taj period i da cenite ono što ste tada naučili, a možda i ne. Možda ćete samo reći „dobro je da sam preživela, iako ne znam kako“. Možete prihvatiti da ste preživljavali onako kako ste mogli i ne osećati se krivom što niste umeli bolje. Možda ni sada ne umete bolje, već samo onako kako umete. Možete reći sebi da je dobro što poznajete svoje granice, ali ne morate biti nezadovoljni što ne uspevate da ih pomerite, ili što to uopšte i ne želite.
Ne morate oprostiti nekome ko vas je silno povredio. Možete ga prezirati, čak i onda kada jeste nešto bitno naučili (recimo o tome, kako da se izvučete iz toksičnog odnosa). Ponekad se sranja dešavaju, a da vi uopšte niste odgovorni. Niste učinili ništa loše. Ponekad je dovoljno da se samo pomirite sa tim da je bilo grozno i da je prošlo. Ne morate svojim traumama davati nikakvo posebno mesto i vrednost u životu.
Ne morate osećati zahvalnost prema onima koji su vas povredili, jer ste zbog toga postali to što jeste. Možda biste brže došli do sebe, da ste bili srećni, voljeni i poštovani. Ne morate prihvatiti nepravdu, ali možete se pomiriti sa tim da se dogodila. Nije ona razlog što ste vi jaki. Nego ste vi jaki, pa ste ostali razumni i postali svoji.
Naslovna fotografija: instagram.com/tropiculo
Brankica Milošević
