Slušam devojke (moja ćerka i njene prijateljice) kako razgovaraju – slažu se da ne smatraju da treba da imaju decu, da bi ispunile svoju žensku ulogu. Ali još uvek ne prepoznaju dar ženskosti, priliku datu prirodom da iskuse rađanje i majčinstvo. Međutim, pametne su to devojke, nisu buntovnice bez razloga, samo znaju šta sada žele u životu, a to nije da budu majke. Verujem da neće morati da se bore, ni za, ni protiv, kada počnu drugačije da doživljavaju mogućnost materinstva. I svi za njih kažu kako su pristojne i lepo vaspitane – a sve one imaju majke koje ih bezuslovno podržavaju i vole i očeve koji orbitiraju na manjoj ili većoj razdaljini.
Nisu one lepo vaspitane, nego nisu emotivno osakaćene vaspitanjem. I sve su vrlo slobodne i neposredne i bučne u veselju, kao i u ljutnji i u tuzi i spremne su da o tome pričaju, da traže uzroke i da rešavaju posledice. Vidim u njima žene novog doba, koje se ne stide svojih osećanja, čija su srca velika i topla, duše budne, umovi otvoreni. Nije im lako sa momcima, mada su i savremeni momci manje distancirani i emotivno oštećeni, a poneki su čak i otvoreni i neposredni. Mada ne vidim da su toliko spremni da sagledavaju sebe, ali možda će biti, kad još odrastu. Momcima treba malo više vremena, obično.
Sirova muška energija je primitivna i neposredna, ali takva je i sirova ženska energija, samo na drugačiji način. Vaspitanje uglavnom služi da te sirove tokove kanališe i obuzda, načinima koji uglavnom čine nasilje nad bićem. Zabranama, kažnjavanjem, stidom, nagradama. Onda uskaču odbrambeni mehanizmi, da omoguće zaštitu integriteta i preživaljavanje u uslovima nasilja. I onda dobijamo odrasle, zrele osobe, koje nisu sposobne za ljubav, iskrenost, poštenje i poštovanje, zahvalnost, velikodušnost, jer su se toliko trudile da sve te osobine glume (da budu pristojne i lepo vaspitane), umesto da ih spoznaju, osvešćuju i pronalaze u svom biću.
Znate šta se dešava sa ljudima (decom, omladinom, odraslima), kad otkriju svet slobode? Momentalno počnu da se “iživljavalju” – jer nemaju pojma šta je sloboda i veruju da je to dozvola da rade šta hoće. Da uzimaju bez pitanja, govore sve što im padne na pamet, rade ono što je bilo zabranjeno i kažnjivo, da ruše i uništavaju. I onda imamo problematične tinejdžere, kao i “buntovnike bez razloga” svih uzrasta, koji pokušavaju da rastrgnu oklop koji ih sputava, a da ne znaju od čega se on sastoji i na koji način se uklanja. Ni kako se stvara.
Pa, stvara se vaspitanjem. Emotivnim sakaćenjem. Rastvara se samospoznajom i buđenjem. Ne stvara se ljubavlju i slobodom.
Kako da vaspitavate decu? Nemojte. Volite ih bezuslovno. Posmatrajte ih, prepoznajte ih, usmerite ih tu i tamo ka onome što već nose u sebi. Budite pošteni. Prema sebi, prema deci. Nikada nemojte lagati. Kad to ipak učinite, svesno ili nesvesno, priznajte. Razgovarajte sa njima, odgovarajte iskreno i otvoreno na sva njihova pitanja. Ne namećite im saznanja koja im još ne skreću pažnju – posmatrajte ih, osećajte ih, otkrivajte ih i radite to isto sa sobom. Tako ćete ih naučiti da posmatraju, osećaju i otkrivaju sami sebe, a to je najveći, najteži i najvažniji nauk na svetu. Tako će se vaša deca “lepo vaspitati” sama od sebe, odnosno, biće empatična, svesna i prisutna, voleće ljude, životinje i prirodu i neće želeti ništa da uništavaju, niti da ikoga namerno povređuju, ni rečima, ni postupcima. I da, naučiće da svet uglavnom nije takav i da moraju da se čuvaju i štite i zauzimaju za sebe i da svoju slobodu praktikuju u zadatim okvirima, sa punom odgovornošću.
Naslovna fotografija: unsplash.com
Aleksina Đorđević
