Ima stvari koje ne znaš o spontanosti i o kojima praviš pogrešne pretpostavke. Nekako, spontanost zvuči nepouzdano. Kao da se spontane osobe ponašaju nepredvidljivo i neuračunljivo, kao da su malo na svoju ruku i nikad ne znaš kako će da reaguju i na šta možeš da računaš sa njima. Ali sloboda tako deluje sa strane – malo zastrašujuće, malo nepouzdano – ili mnogo. Spontane osobe konvencionalim osobama mogu ponekad izgledati sasvim lude – one se upuštaju u rizike ne pokazujući zabrinutost, one danas odlučuju da sutra krenu na put i ne znaju kada će se vratiti, one se osmehuju tamo gde se većina ostalih mršti i kao da se ničega ne boje. Kao da znaju nešto što ostali ne znaju.
Spontanost je adekvatan odgovor bića
Spntanost nije obična reakcija, nego pravi, istinit odgovor na datu situaciju, koji dolazi iz dubine bića. Nešto u nama zna šta treba da uradi i pri tom ne koristi zaobilazni put našeg uma, nego se ispoljava direktno – iz osećaja pravo u delo. Ta direktna veza odgovorna je za sve one neverovatne stvari koje ljudi čine bez ikakvog razmišljanja – zgrabe dete i pomere ga sa ulice sekund pre nego što naleti auto, uhvate neki predmet u letu i spreče da se razbije, izgovore potpunu istinu od koje svi zaneme, a zatim se do tada napeta situacija pročisti i odjednom se svima odvežu jezici i svako ima neki doprinos… Svako je sposoban za spontanost, jer je svako ljudsko biće – biće. Neke situacije u nama izazivaju spontanost, jer se obraćaju direktno biću, um ne stiže da se uključi i da svojim sporim procesima sabotira akciju. I svako je ponekad spontan, svi to imamo u iskustvu.
