Koliko god luzerski zvučao, ovaj sportski slogan je potpuno istinit. Jer ako ne učestvujete, nikada nećete imati priliku da iskusite pobedu. Da osetite trijumf kao pojedinac i ponos što imate ličnu zaslugu u ekipnoj pobedi. Da naučite da pobeda često uopšte nije čista i poštena, da je fer plej ideal koji možda možete lično da dosegnete u raznim oblastima nadmetanja, a koji je vrlo lako, moguće, pa i slatko zaobići. Takmičeći se i doživeti poraz i pobedu, mnogo ćete naučiti o sebi. Kad prvi put osetite da vas je u potpuno fer borbi porazio bolji, naučićete da cenite protivnika.
Kad osetite gorčinu poraza od gorih, koji su zaobišli fer plej i zloupotrebili pravila igre, naučićete da procenjujete protivnika.
Razvijajući osećaj za fer plej, shvatićete da cenjeni suparnici mogu da prerastu u odlične saradnike, pa čak i učitelje.
Poraz će vam uobličiti karakter, naučiće vas da ne odustajete, čak i kad su vam u borbi protivnici jedino nepovoljne okolnosti i situacije.
Osim ako ne odustanete i ne povučete se i ne učestvujete.
Učešće je, zapravo, od vitalne važnosti.
I činjenica je da se upornost ne brusi pobedama, nego porazima.
I da poraza uvek ima više, možda bezbroj, dok najzad ne stignete do pobede.
I da pobeda nikada nije konačna.
Postignuće nakon bezbroj neuspeha uči nas da je pobeda dostižna putem upornosti, razmišljanja, prilagođavanja i menjanja načina na koji pokušavamo da je postignemo.
Kad upoznamo niske udarce, protekciju, bespomoćnost i bes zbog toga što je fer plej samo retko dostižan ideal čiste borbe između dobrih i boljih, spoznaćemo snagu zla i neophodnost da dobro naoružamo hrabrošću i upornošću, da bi imalo ikakve šanse protiv zla.
Svako iskustvo o pobedi dolazi jedino kroz učešće u borbi. Ako odustanemo, ništa nećemo naučiti
Jer u ovom svetu paradoksa, suprotstavljenih sila mraka i svetlosti i naizgled neprekidne prevlasti mraka, retko dostižan ideal fer pleja nadahnuće i pokrenuti sve dobro i najbolje.
Iz dubine iskustva neprekidnog suočavanja sa pokvarenim, zlim, niskim, neadekvatnim, glupavim, nasilnim i brutalnim metodama, iz upornog odolevanja da se poslužite nefer sredstvima i postanete isti kao nedostojni protivnici, izrašće kristalno čista sposobnost da prenosite snagu zapostavljenih i potcenjenih vrlina, da naučivši sebe da ne odustajete i ne podležete, naučite i druge.
Da im objasnite zašto je najvažnije učestvovati.
Jer neučestvovanjem nećete ostati neutralni. Samo ćete ograničiti i sputati svoju nameru da ostvarite dobro, povlačeći se pred zlim. Sapećete sebe strahom, umesto da izvežbate neustrašivost.
Strah od poraza vodi u odustajanje, a prihvatanje poraza kao prirodnog puta ka pobedi, osim iskustvu postignuća, otvara vrata samopouzdanju, zrelosti, mudrosti i ljubavi.
Ne zaboravite da nedostojni protivnici takođe imaju svoj put iskustva i sazrevanja. Oni će naučiti da lako mogu da pobede, ne poštujući pravila borbe. Da mogu da vas obeshrabre svojom spremnošću da posegnu za svim sredstvima i da svaku pobedu mogu da lažiraju. Oni će trijumfovati često i pronosiće istinu rata – da cilj ne bira sredstvo – a ne istinu borbe – da je važno učestvovati, pa neka pobedi bolji.
Načela sprotske borbe su civilizacijsko nasleđe, poniklo u svesti o skladnosti duhovnog i telesnog, o potrebi za samospoznajom, suočavanjem sa mrakom i težnjom ka svetlosti, o čuvanju vrlina i večnih vrednosti.
Načela rata suprotna su svemu humanom, poraz se plaća životom, a pobeda savešću i ljudskošću.
Važno je ne propustiti nijednu životnu borbu na svom putu ka očovečenju i još je važnije ne započeti nijedan rat.
Aleksina Đorđević je matora ribetina. Zna sve i neće vam reći. Ne daje savete i ne proriče budućnost, osim ako je baš mnogo nervirate. Užasno komunikativna, a provokaciju smatra najzabavnijim oblikom komunikacije. Izvodi striptiz za pismene.
