“Zdravo…”
“Zdravo…”
Pokazuje mi rukom da sednem, a drugu prinosi usnama, otpija gutljaj. Zastaje mi knedla u grlu. Te usne…
“Šta je tako hitno? Slavimo nešto? Tvoj razvod?” Trudim se da budem ironična što je više moguće.
Razvlači usne u širok osmeh.
“Ne gubiš smisao za humor.”
Ćutim…
“Gde si do sada, čekam te već pola sata?”
“Znaš, nisam ja na dugme!”
“Dobro, dobro, pitam samo.” Dodiruje mi lice, nežno, vrhom prsta, od uha sve do usana i tu se zaustavlja. Razmišljam, neću odoleti.
“Uostalom, nisi morala da dolaziš ako si u gužvi.”
“Je l’ tako?”
“Tako.”
