Dekupaž (od francuske reči découper, koja znači “izrezati”) predstavlja jednu od najstarijih tehnika ukrašavanja predmeta.
Ukoliko bismo pokušali da odredimo njen začetak, radoznalost bismo morali da zasitimo pretpostavkom da su je najpre koristila nomadska plemena u Sibiru na grobovima svojih bližnjih. Običaj je putovanje nastavio u Kini, a novi detalji uskoro su se našli i na prozorima, lampama i kutijama. U XVII veku dekupaž je korišćen za dekorisanje nameštaja u Veneciji i tako postao popularan i u Evropi, da bi u XX veku evoluirao u nešto apstraktniji stil u slikarstvu, kojim su se rado služili Pikaso (Pablo Picasso) i Matis (Henri Matisse).
Nakon kratkog zaborava, slava se delimično vratila. Danas ovaj vid umetnosti nastavlja priču u radionicama širom sveta, a njegovi ljubitelji dobijaju priliku da okolinu oboje svojom maštom.
U istoriji dekupaža našli su se razni stilovi
Vera Štulić je pre nešto više od godinu dana listala časopis i naišla na članak o zanimljivom načinu da promeni izgled sitnica koje su je okruživale. Autor je opisao rad dveju žena koje bi najpre odabrale vazu, tanjir ili bilo koju drugu stvar koju su želele da ukrase, zatim sekle papir, pažljivo ga nanosile na željenu podlogu i premazivale lakom.
Ova ideja dopala se našoj sagovornici, ali tek nakon nekoliko meseci prve salvete i četke našle su se na njenom spisku za kupovinu. Osnovno je imala, ali koji lepak koristiti, kako izbeći mehuriće, kakvu podlogu izabrati? Proces je tek trebalo upoznati. Sati slobodnog vremena utrošeni su na tutorijale sa Youtube-a i proučavanje svake faze rada. Konačno je došao i praktični deo i, nakon samo mesec dana, organizovana je prva prodajna izložba u Pančevu. Reakcije su bile pozitivne i umetnica je mogla da odahne.
Samouku umetnicu pohvalili su i mnogi predavači
Najteže je bilo početi i verovati u sebe. Uz nesebičnu podršku sinova, spremnih da ohrabre rečima, ali i da omoguće da svako umetničko delo neoštećeno dospe na izložbu, Vera je do danas ukrasila preko 1,000 predmeta. Ogledala, tacne, kutije za nakit, tanjiri, svećnjaci i satovi ruho su dobijali u zavisnosti od trenutne inspiracije, pa su tako i grupisani u kolekcije. Za dekupaž su pogodni i porcelan, i staklo, i plastika, ali umetnica nam otkriva da ipak najčešće bira drvo, dok joj je, kako sama kaže, crep poseban izazov.
Kolekcija inspirisana Mediteranom
“Novogodišnja čarolija”, predstavljena na izložbi u galeriji “Progres”, najskoriji je, ali i najzahtevniji poduhvat. Svaki predmet je najpre obmotan kanapom, a zatim dekorisan prazničnim šarama, uz venčiće, mašne i diskretne šljokice.
“Novogodišnja čarolija” ispunila je očekivanja na izložbi u galeriji “Progres”
Kada se mašta ujedini sa trudom, granice se brišu, i zato verujemo da je ovo tek početak i da će nas stranica Dekupaž Majstorije obradovati novim i simpatičnim rešenjima za detalje u našem domu.
WANNABE MAGAZINE: Šta biste poručili našim čitaocima?
VERA ŠTULIĆ: S obzirom na to da smo skoro izašli iz prazničnog perioda, poželela bih svim vašim čitaocima, pored zdravlja, da sebe pronađu u nečemu kreativnom, na primer, čaroliji dekupaža!
Možda ćete upravo ovde naći savršen poklon
Vesna Marić ima pregršt razloga da veruje da je u prošlom životu bila mačka: kotrljavo R, dečiju radoznalost, sindrom “noćno ludilo”, sposobnost da se uvek dočeka na noge, obaveznu dnevnu dremku, pa čak i kandže. Zato se uvek nasmeje kada je neko nazove kučkom. I, kao što je rekla Colette: “Ne postoje obične mačke”.
