Iako je opšte poznata mantra “malo mi za sriću triba” život nam uporno pokazuje i dokazuje da to baš i nije primenljivo. Jeste nam potrebno malo, ali svega po malo. Kako na poslu ili bilo kom drugom polju u životu, tako i u ljubavi. Ali nekako taj balans jako teško pronađemo. Šta je to što je “sve” a koliko “malo” ?
I umesto tog balansa, mi zaboravimo dela i tražimo reči kao potvrdu da je sve kao pre i da ta sigurnost u koju smo se uljuljkali nije lažna. Ali zašto smo zaboravili kako smo se nekad podsmevali rečima i hvatali se za dela kao slamku spasa? Da li nam na kraju dana ništa nije dovoljno ili smo prosto istraumirane i nesigurne?
Ne, samo nekad ne vidimo ono što nam je pred nosom. Kao što slika govori više od 1000 reči, tako i to delo koje mi previdimo to radi. Nekad jutarnji pogled preko jastuka pun ljubavi govori “lepa si”. Nekad strastvena noć kaže “želim te” sama za sebe. Nekad doručak u krevetu govori “volim te”. Aska je plesala da je vuk ne pojede, a mi non stop tražimo razloge kojim će nam neko potvrditi da ne ide. To je isto kao da plešemo bez prestanka, u početku smo puni adrenalina i muzika nas zanosi ali posle nekog vremena sve što osećamo je umor i frustracija.
Zato ne moramo stalno da tražimo, kopamo, gledamo, čitamo između redova, merimo i analiziramo. Prosto nekad moramo da se prepustimo i verujemo. Da verujemo rečima i prepoznajemo dela, ali bez da sve to konstantno tražimo kao da nam pripada.
Naći mir i balans u vezi je slično kao naleženje balansa između kvačila i gasa. Potrebno je vežbe i vremena, ali jednom kad ga nađemo – sve će krenuti.
Naslovna fotografija: instagram.com/humanlovers
Tamara Mladenović
