Čau-čau je drevna rasa pasa koja je nastala u Kini pre više od dve hiljade godina. Kineski carevi su ih držali kao čuvare, lovačke pse, ali pre svega oni su bili simbol moći i bogatstva. Nastali su ukrštanjem jedne vrste šamija i medveda. Čau-čau spada u skuplje rase pasa, jer je redak i teško se razmnožava. Dok ne odraste treba dosta uložiti u njega pošto punu zrelost i snagu dostiže tek sa tri godine. Iako čau-čau potiče iz Kine, patronat nad tom rasom ima Engleska.
Od njihove dlake tkali su se tepisi, a od kože su se pravila odela. Nažalost, čau-čau se često nalazio i na dvorskoj trpezi. Za vreme kineske kulturne revolucije ova rasa pasa je gotovo bila uništena. Uspela je da opstane zahvaljujući budističkim kaluđerima.
Imati ovog psa u Kini predstavljalo je moć i bogatstvo
Čau-čau je uglavnom veoma ljubazan i strpljiv. Veoma je odan, vezan za vlasnika i ljude u svojoj okolini, ali krajnje rezervisan sa strancima. Nikada neće prići strancu i pokazati znakove privrženosti. Jako se vezuje za jednog člana porodice i ponaša se preterano zaštitnički. Ovaj pas odgovara mirnim osobama, jer ne zahteva mnogo šetnje, a nije ni uvek spreman za igru. On je ozbiljan gazda u svom domu, veoma je dominantan i zahteva istog takvog vlasnika. Ne slaže se dobro sa ostalim životinjama, osim ako sa njima nije odrastao u istom okruženju. Onaj ko zadobije njegovo poverenje može biti sasvim siguran u njegovu nepokolebljivost i vernost. Očekuje da bude tretiran sa poštovanjem.
Vernost iznad svega
Vrlo je čist i bez mirisa. Retko laje i to obično u slučaju potrebe. Rođeni je čuvar, ima raskošno krzno tako da svojom pojavom podseća na lava. Čau-čau je poznat po tome da ne voli vodu. O tome naročito treba voditi računa kada pliva, jer mu se tada krzno natopi vodom i dodatno otežava plivanje pa se može čak i udaviti. Kupa se dva do tri puta godišnje mada ni to nije neophodno, jer se čau-čau sam liže i pere kao mačka. Ovaj pas voli da bude čist i uredan. Veoma je snažan i mišićav, ponosan i gord pas.
Svojom pojavom podseća na lava
Interesantna je legenda o njegovom plavom jeziku koji ga i čini toliko različitim od drugih rasa pasa. Navodno, kada je nastajao svet i kada su zvezde usađivane u nebo, padali su mnogi komadi neba na zemlju. Jedini pas koji je smeo da dodirne te komade bio je čau-čau. Zato on i danas, po drevnom verovanju, ima plav jezik. Ljubav i vernost ovog psa su ogromni. Čau-čau je zauvek veran samo jednom vlasniku, ako se kojim slučajem izgubi nikome više neće biti veran, jer za to nije sposoban. On sa vlasnikom sklapa neku vrstu braka za ceo život.
Pas koji je dodirnuo nebo
Činjenice o čau-čauu:
Životni vek ove rase pasa je između 12 – 15 godina.
Skloni su zdravstvenim problemima i bolestima kao što su entropija i katarakta.
Prvobitno su odgajani za lov i rad u cirkusu.
Boja jezika ovog psa je plavo-crna.
Imaju jedinstven i ukočen hod.
Imaju tamnobademaste oči.
Važe za jako emotivne pse.
Miloš Jeremić je surovi realista i veliki hedonista, trudi se da bude normalan, ali mu ne uspeva, sve svoje ideje i misli prenosi na papir, jer ljudi još uvek nisu spremni da čuju istinu.
