Klimatske promene predstavljaju stvarnu opasnost za život na planeti i uprkos tome što političari i industrijalci ne vole da vode računa o tome, to je činjenica, na koju naučnici upozoravaju već decenijama. Savremeni zeleni svetski lobi formirao se van vrednosti i ciljeva potrošačkog društva i okuplja svesne pojedince – naučnike, umetnike, arhitekte, inženjere, pronalazače, inovatore i vizionare svih zanimanja, koji svojim radom dokazuju da možemo i da treba da menjamo svet, ali ne svet prirode, već organizaciju života ljudi u tom svetu, zarad opstanka čovečanstva.
Jednu od ideja borbe protiv zagađenja u gradovima predstavljaju „pošumljeni“ soliteri, obrasli zelenilom, koje seže uvis i čini nerazdvojni deo građevine. Ideja je krenula (i proširila se) iz italijanskog grada Milana, koji predstavlja primer koegzistencije arhitekture i ekologije, u promeni pejzaža i promovisanju prakse održivosti u svakodnevnom životu. U Milanu, drveće se sadi po soliterima, kako bi se stvorile šume za prečišćavanje vazduha u najurbanijim delovima grada.
„Veritkalne šume“ projekat arhitekte Stefana Boerija, postale su realnost 2014. kada su prema njegovim projektima sagrađene dve stambene kule prekrivene zelenilom – upotrebljeno je 800 stabala, 4.500 sadnica grmlja i 15.000 zeljastih biljaka. On je iskoristio dobro poznatu dizajnersku tehniku – da gradi uvis, umesto okolo, naročito kad je prostor ograničen i iskoristio je visinu solitera za svoje vertikalne šume. Da je ova vegetacija koja prekriva zgrade, zasađena spolja, u vidu parka, prekrivala bi 20.000 kvadratnih metara.
