Ne želim da pišem o vernosti. Jednom jesam. Mislim da je to čak i moj prvi tekst za Wannabe Magazine. Ako se ne varam, tada sam neverne ljude osuđivala. Sada malo drugačije razmišljam. I ne, nisam sazrela, štaviše, rekla bih da se vraćam unazad. Zato i ne želim da pišem o ovoj vrsti “izdaje”, jer smatram da vernost nije odraz ljubavi. Možda poštovanja. Branim se ćutanjem. Nemam dovoljno jake argumente za pravdanje ove vrste prekršaja.
Dakle, prestala sam da se osvrćem i razmišljam o razlozima “za i protiv”, pa sam nekako, slušajući priče bez osude, bez mnogo polemike, bez subjektivnog suda, došla do tačke ključanja i zapitala se: “Koliko je monogamnih među nama?”
Hm… Oni što planiraju da se pohvale, neka zastanu i razmisle da li na pitanje koje ima tako prost odgovor morate da iskoristite više od jedne reči. Jer ako vaša priča kreće sa: “Ja ne varam”, a nastavlja se: “To je bilo samo jednom, ali to se ne računa, jer smo bili tek mesec dana u vezi i nisam znao kuda to vodi.”, ili: “To je bilo samo jednom, ali, znaš da je on moja prva ljubav i da ću uvek biti slaba na njega. Ne planiram da to praktikujem, ali baš sam bila pijana.” – onda nemamo o čemu da pričamo. Isto tako, kad mi neko kaže da nije varao, a onda posle mog sumnjičavog pogleda doda da je mislio o tome, jer se našao u par kompromitujućih situacija, ali ipak nije, opredelim se da mu ne verujem, jer vernima se to ne događa.
Dakle, sad mogu ponovo da pitam: Koliko je monogamnih među nama?
Kao što rekoh, ne osuđujem. Svako ima neki sebi dobro poznat razlog, kao i mogućnost da radi šta hoće. Možda će zvučati čudno, ali ja nisam prestala da verujem u vernost, samo sam prestala da verujem u monogamiju. Ne znam da li me shvatate, nekad sam i sama sebi nejasna.
Svakome može da se desi, zar ne?
Verujem u bezuslovnu ljubav koja prašta, poštuje, bori se sa svim životnim nedaćama i koliko veruje, toliko je i verna, samo mi se nekad čini da ono što nam godine donose, dvoje u simbiozi ne mogu sami da prevaziđu. Iskušenja ne ubrajam kao uzročno-posledičnu vezu ovog problema. Iskušenjima se može odoleti, ali kako da se odoli bivšem dečku, staroj prijateljici koja ništa ne pita, strancu koji je samo još jednu noć u gradu?
Mnogo volim da upoznajem ljude. I mnogo volim da pričam. E, onda možete zamisliti koliko ja samo pitanja postavljam. Kad se osetim dovoljno slobodno, onda se raspitujem upravo o ovoj temi i do sada sam samo par puta čula da se neko pridržava čuvene zapovesti.
Dakle, da li je samo problem u mom okruženju, ili u čitavoj naciji (o svetu da ne pričam), ne znam, ali kao da naš konzervativni balkanski sindrom samo skriva ono što odmah vidite, ako zagrebete ispod površine. Srećne veze, još srećniji brakovi, a najsrećniji su ovi u kombinacijama. I svi su nešto verni, samo što je retko ko monogaman. I svi su moralni, samo što je retko ko sposoban da osudi sam sebe.
Ne bih dužila dalje, jer bi mi bili potrebni dani da detaljno objasnim ono što želim. Bitna je suština. I zato, recite vi meni, verujete li u monogamiju?
P.S. Iskren savet – Koji god da je vaš odgovor, potrudite se da što manje znate. Nije naodmet živeti u zabludi. Vreme ionako prolazi, neka bar prođe kvalitetno. Što bi rekli, u veselju!
Marina Sekulić je student novinarstva. Uvek nasmejana, retko romantična al’ večito zaljubljena. Obožava putovanja i želi da vidi ceo svet. Najviše na svetu voli svog “alfa mužjaka” (čitaj: bišona) i ne može da zamisli život bez njega. Trudi se da joj svaki dan bude poseban, i zahvalna je što je okružena ljudima koji joj to i omogućavaju.
