Veštičja posla - kako nešto znam (BLOG) - Page 3 of 3

I tako, moju duh i moje telo je trusno područje, svaki čas me drma unutrašnja spoznaja, a ja moram da hodam po površini, da se trudim da održim ravnotežu i da ne poginem u tom zemljotresu. Ponekad pomislim da bi bilo toliko lakše bez razuma. Kad bi emotivna viljuška htela da preuzme, pa da samo reagujem – da vrištim, besnim, plačem, da eruptiram nekontrolisano i divljački. Ponekad pokušam. Baš se ono, naprimam. U stilu klasične ludače, koju slobodno mogu da optuže za preosetljivost, prezahtevnost, prenapornost, preintenzivnost, preispoljnu preteranost u svakom smislu. I da se dobro osećaju kad im moje ludilo dozvoli da povuku granicu zdravog razuma i sklone se iza nje. I da me odatle gledaju sažaljivo i pobedonosno. Kao, gle što je prsla, znači sa svim njenim veštičjim sposobnostima, ja sam jači, bolji, stabilniji. I mogu da se osećaju dobro zbog sebe, kad se ja osećam loše zbog njih. I da nikad ne priznaju da je to tako, iako je i to nešto što ja znam. Da ponudim svoju slabost, ludilo, strah i nesigurnost kao hranu za ego. Ali ne mogu to stalno. Jer taj aranžman u stvari ne funkcioniše. Ako ja treba da budem luda, da bi se neko osećao normalno, ako treba da budem slaba, da bi neko imao prilike da ispolji svoju snagu, ako treba da prsnem, da bi se neko osećao veoma integrisano, to je i dalje samo laž. Laž u domenu znanja. Znam to. A to je dosta iritirajuće znanje. I mene mnogo nervira. Nemam kud nego da se vratim svom rezoniranju sa istinom i balansiranju po trusnom području. Ne da mi se da prsnem i odlepim, čak ni kad prsnem i odlepim. Ne da mi se da verujem u bajke, jer ko zna, njemu vera slabo ide. I tako idem okolo i nerviram ljude svojim znanjem o stvarima čiji proces saznavanja ne mogu da objasnim. A znam da je glupo buniti se protiv istine, da to radi strah, ego, slabost, destrukcija, otrov predrasuda, slepilo, bunilo. Veštičja posla, to jebeno znanje. Milion puta me zeznulo i sprečilo da lepo lažem sebe i uživam u tome kao sav normalan svet. Ali kad jednom izgoriš na lomači, zapamtiš za sva vremena i sve živote.