Dakle, nema nikavih obaveza. Igramo se igre “zajedno smo dok si mi u vidokrugu”. Super je kad ste zajedno, ali nema cimanja oko toga zašto ti se nije javio u tri, a rekao je da hoće; zvanja u pola noći da dođe na drugi kraj grada da te pokupi kolima, jer si ostala bez para za taksi; slušanja tuđih problema; porodičnih ručkova; kurtoaznih razgovora sa njegovom tetkom iz Inđije; razmišljanja šta da mu kupiš za rođendan; nerviranja jer ga bivša non stop zove na piće i sl.
U vezi ste, a niste. Zvuči savršeno. Dobijete svoju dozu nežnosti da preživite mesec, a nikom ne polažete račune. Mada ne mogu da se ne zapitam kako je moguće da vam sa nekim bude najsavršenije na svetu, topite se kao putnik u GSP-u na +40 kad ste kraj te osobe, a da ga se posle ne setite? Ako mi se neko već toliko sviđa da mogu da gugučem sa njim, onda će mi se svideti i da sa njim prošetam, idem u kafanu ili bioskop, upoznam ga sa prijateljima, vozim bicikl, igram karte, jedem palačinke i šta sve ne. Jednostavno, da budem sa njim.
I da li će ova nova moda u međuljudskim odnosima dovesti do toga da nam to bude jedini cilj. Instant veza da nam da energije da preguramo dan. Kao Red Bull. Da ti krila da poletiš, ali kad prođe dejstvo energetskog pića, padaš. U usamljenost. Da li je to ono što želimo? Ja sigurno ne.
Holi Golajtli je nepopravljivi optimista sa namerom da svoje snove i ciljeve uvek sprovede u realnost. Iako je kao životni poziv odabrala da bude psiholog, ne, ne može biti vaš lični psihoterapeut. Netalentovana za sport, ali sa talentom da celu noć igra u potpeticama od 10 cm. Voli pivo sa borovnicom, Kosančićev venac, miris lipe u proleće, klizanje, crne haljine, kafanu, džentlmene, šiš u tri ujutru, karaoke, češkanje, tursku kafu bez šećera, knjige i da stalno nešto menja.
