Oni će nas pustiti da živimo u zabludi, dok se sami ne dosetimo o čemu je reč. Zato što sebičnost prirodno ide pod ruku sa strahom od samoće i strahom od bliskosti.
Ne možemo dugo biti u vezi sa nekim ko se sa nama samo viđa. Ko nas predstavlja kao prijateljicu, kad baš mora da nas predstavi. Ko nije siguran da li ćemo negde izaći za vikend, jer možda ima druge planove. Ko možda ima još nekog koga neobavezno viđa.
To što pretpostavljamo da smo sa nekim u vezi, samo zato što se nešto događa između nas i što smo spremni da se prepustimo tom događanju na nivou sopstvenih vrednosti o odnosu između dva bića koja se privlače, početnička je greška, koju stalno ponavljamo, iz koje ništa ne naučimo i koja nas stalno drži na početku. Dok mi mislimo da smo na početku veze, onaj drugi nikada nije ni imao nameru da svoj život preplete sa našim. On samo nema pametnija posla i bolju opciju i nema ništa protiv da se zeza sa nama dok mu ne naiđe nešto što će ga dublje angažovati.
Osim što on možda uopšte nije sposoban za dublje angažovanje, pa ide iz neobavezne veze u neobaveznu vezu, dok ne potroši površno interesovanje ili seksualnu glad, koja ga je nagnala da nam dopusti da poverujemo da se tu gradi neki odnos.
Ideja o tome da možemo da biramo među bezbrojnim opcijama, zamagljuje istinu o tome da ljubav bira nas i da će nas opet preskočiti, ako ostanemo tako površni, nelojalni, arogantni i uplašeni.
Aleksina Đorđević
