Zašto to radimo? Zašto uporno volimo pogrešne ljude, koji nam ni u čemu nisu partneri i čije nas prisustvo u našem životu stalno tera da preispitujemo svoje samopoštovanje? Da li su moje vrednosti pogrešne? Mogu li da se prilagodim? Zašto on ne pokušava da se prilagodi? Da li mu je stalo? Da li je moguće da je samo meni stalo? Do čega mi je uopšte stalo, kad ja s ovim čovekom nemam ničeg zajedničkog?!
E pa, baš zato. Potrebno je da sebi postavljamo sva ova pitanja. Možda pronađemo neke odgovore koji nam se ne sviđaju, ali koji su za nas istiniti i neophodno je da ih prihvatimo. Zato srećemo pogrešne i trudimo se oko njih. Ne zbog njih, nego zbog sebe.
Jedan od tih odgovora koje treba da saznamo glasi da nema pogrešne ljubavi. A to ćemo saznati kad se zapitamo da li mi u stvari volimo na pogrešan način, kad naša ljubav ne nailazi na odziv i kad nam se ne uzvraća? Jer, pogrešni tipovi se prepoznaju najviše po tome što ne umeju da uzvrate. Ne umeju čak ni da prime.
Koliko vremena smemo da izgubimo u pogrešnoj vezi?
