Anksioznost je sasvim normalna pojava kada se suočavamo sa nečim što izaziva strah, zabrinutost, paniku. Ona je alarm da nešto treba da promenimo. No, stvari su sasvim drugačije kada anksioznost postane modus življenja, toliko da ometa normalno funkcionisanje.
Nije nimalo lako kada vas negativne misli obuzmu, kada ne možete da se iskontrolišete, kada se u vašoj glavi odigrava najgori mogući scenario. Vaš mozak ne razlikuje da li je to realnost ili ne.
View this post on Instagram
Ove osećaje i misli je veoma teško kontrolisati i u određenim situacijama gotovo nemoguće. A možete se smiriti tako što ćete se skoncentrisati na svoje disanje. Znamo, zvuči i suviše prosto, ali nemojte zapostavljati moć disanja.
Postoje razne vežbe disanja, kao na primer, takozvana – pranayama – koja je otkrivena još davno pre nove ere. Pranayama u bukvalnom prevodu znači “kontrola daha”, a ove drevne tehnike su čak i naučno dokazane. Vežbe disanja zaista mogu pomoći u smanjenju osećaja anksioznosti.
Autonomni nervni sistem se deli na dva dela: simpatikus i parasimpatikus. Simpatikus aktivira modus preživljavanja, takozvani, flight or fight. To je naš odgovor na situacije visokog stresa, to jest, mozak se ponaša onako kako bi se ponašao u situacijama koje ugrožavaju vaš život.
Tu je i parasimpatikus, deo mozga koji je aktivan kada odmaramo, kada srce sporije kuca, kada smo opušteni. Da bismo se uspešno nosili sa anksioznošću, potrebno je da simpatikus i parasimpatikus budu u balansu. Taj balans možete postići sa sledećim vežbama, koje se razlikuju u odnosu na izvor anksioznosti.
Anksioznost u vidu nesanice
Ako ne možete da zaspite zato što strepite i zato što su vas zaokupirale negativne misli, bitno je da regulišete parasimpatikus, odnosno da usporite disanje kako biste se smirili i opustili.
Udahnite na nos i brojite do četiri, držite dah šest sekundi, izdišite polako na usta dok brojite do osam. Ponovite četiri puta. Nemojte raditi ovu vežbu ako ste u drugom stanju.
Osećate se anksiozno na poslu
Dok ste na poslu, ne možete sebi da priuštite da se smirite i sasvim opustite kao što je to potrebno da biste zaspali. Tada vam je neophodno da se smirite dovoljno da biste mogli da nastavite da funkcionišete.
Tada ponavljajte sledeću vežbu: udišite vazduh kroz nos četiri sekunde, držite dah četiri sekunde, izdišite kroz nos četiri sekunde i do sledećeg udaha isto brojite do četiri. Ponavljajte vežbu dok ne osetite da ste se osećate smirenije.
View this post on Instagram
Anksioznost kada ste u gužvi
Mnogo ljudi na jednom mestu može biti uzrok nastajanja anksioznosti. Tada sva čula postaju preosetljiva, pa vam smetaju zvuci, buka, dodiri drugih ljudi, svetlost, razni mirisi u gužvi.
Najbolje je da se što pre izvučete iz gužve, a ako niste u mogućnosti, probajte da pronađete zgodno mesto gde biste mogli da sednete. Levu ruku stavite na koleno, a desnu na nos, tako da palac bude na desnoj nozdrvi, a kažiprst na levoj.
Zatvorite oči i udahnite. Zatvorite desnu nozdrvu palcem i izdahnite, udahnite na levu nozdrvu, pa onda pritisnite levu nozdrvu kažiprstom i izdahnite na desnu nozdrvu. Udahnite desnom nozdrvom, pritisnite je palcem, pa izdahnite na levu. Tako ponavljajte, da na svakoj nozdrvi bude jedan izdah pa udah, pa prebacite se na drugu.
Ovo je veoma dobra vežba za balansiranje simpatikusa i parasimpatikusa. Ponavljajte vežbu do deset puta.
Osećate anksioznost pre sastanka i drugih poslovnih okupljanja
Ovo je vežba koja će vam pomoći da se što bolje skoncentrišete i opustite u društvu drugih ljudi.
Sedite uspravno i zatvorite oči. Stavite kažiprste na prostor između ušnih resica i obraza. Udahnite i izdahnite što sporije možete. Dok izdišete ponavljajte tiho meditativno ooooom. Ponovite pet puta.
Naslovna fotografija: instagram.com/inspiringinstafeeds
Jovana Petković
