Način da nekog veoma brzo upoznate jeste da mu odmah date sve što imate i sve što je svakom čoveku potrebno u vezi. Ljubav, poverenje, pažnju, podršku, razumevanje, pomoć, interesovanje, aktivno učešće u njegovom životu.
Za vrlo kratko vreme otkrićete da li je sposoban za bliskost i davanje. Često ćete otkriti da nije. Ne u toj meri kao vi. Ne odmah, kao vi. A možda će kao sunđer upijati sve što dajete i neće umeti ili imati da bilo čime uzvrati.
Da li onda grešite kad odmah date sve? Kad ispadne da ste dali sve od sebe i da niste dobili ništa, da niste čak ni otkrili da li je partner u perspektivi spreman za dublje povezianje, samo mu treba malo više vremena da se opusti i poveruje da je moguće ono što mu nudite.
Da li se osećate kao budala kad neko emotivno izgladnelo i podivljalo biće grabi sve što pružate i čak misli da ste mu veoma korisni i da može da manipuliše? Ili kad odbija sva vaša nastojanja da mu se približite, kao da svojim davanjem pokušavate da ga opljačkate?
Ne verujem u to. Onaj ko je u stanju da odvrne česmu da ljubav poteče, nikad se ne oseća kao budala. On uživa u davanju i povezivanju. Tuguje kad naiđe na hladne, povređene, zaplašene i nepoverljive ljude, koji nemaju to bogatstvo i tu radost koja zahteva da se deli i rasipa. Njega ego ne ograničava i grč sujete ne naružuje njegovo nasmejano lice. Jer ego je taj koji ispada budala, koji nas navodi da se osećamo iskorišćeno i namagarčeno. Srce funkcioniše drugačije. Ono poznaje rog izobilja.
