Tajna je u tome da pronađeš nekog ko ti se sviđa, piše u jednoj knjizi o pronalaženju srodne duše. A kad nam se neko sviđa na početku, jer je lep, šarmantan i zanimljiv, ne znači da će nam se sviđati i posle nekog vremena. Dakle, tajna je malo slojevitija i malo ju je teže razotkriti. Potrebno je da nam se neko sve više sviđa, što ga duže poznajemo.
Ali mi nemamo strpljenja. Volimo fascinaciju, polet, oduševljenje. Navikli smo da zadovoljimo radoznalost, konzumiramo površna zadovoljstva, da potrošimo neki odnos pre nego što se uopšte udubimo i posvetimo, da brže-bolje zaključimo da smo sa jednom osobom završili i da krenemo dalje u potragu za sledećim površnim odnosom, bez uključivanja, bez povezivanja, bez doživljavanja druge osobe. Dovoljan nam je naš doživljaj.
I kako da uopšte znamo da li nam se neko sviđa, ako smo sa njim izašli par puta i zaključili da je dosadan, ili smo odmah završili u krevetu i zaključili da nije ništa naročito. Čak i kad je krevetski doživljaj prvoklasan, skloni smo da ga upišemo u sopstveni doživljaj i da krenemo u potragu za sledećim takvim doživljajem, sa nekim drugim.
