Dobro, bre, muškarci bre! I kad vam kažemo šta tačno hoćemo, vi nas isprozivate da ne znamo šta hoćemo. K’o u onom, sada već izlizanom stripu na Fejsbuku: Ko smo mi? Mi smo ženeee! Šta hoćemo? Ne znamooo! A kada to hoćemo? Odmaaaah!
Ali znamo šta hoćemo. Hoćemo sve. Gomilu oprečnih stvari odjednom i odmah. Zašto već jednom ne shvatite da mi stvarno, najozbiljnije i sto posto hoćemo sve? Ne zato što smo besne, lude i nastrane, nego zato što smo zauzvrat spremne da damo sve. Ali sve. Ljubav, slobodu, srce, dušu, pare, sve što jesmo i sve što mislimo da možemo da budemo. Sve dajemo. U oba smera. U smeru dajem tebi sve što imam i u smeru odričem se svega što imam zbog tebe.
E, to jeste ludo. Žene su totalno siledžije u svojoj spremnosti da daju sve za ljubav, da ulože sve u ljubav, da potroše sve zbog ljubavi, a da uopšte i ne provere da li je to uopšte ljubav, ili su samo ponete sopstvenim osećanjima. Mi umemo zastrašujuće da se zaljubimo i da oduvane tim naletom proletimo kroz pet zidova odjednom. I dok već razmišljamo kako će nam se zvati dete, muškarac koga smo pregazile stampedom još nije ni pomislio da je u ozbiljnoj vezi. Ali možda je shvatio da je u ozbiljnom problemu.
Ali to nije razlog da ne pokušate da nas sagledate i da se bar malo zabavite našim ludilom, ako već ne želite da razvijate kapacitete za razumevanje.
Žene su prirodna sila. Kao prirodna nepogoda. Kad prevrne, zapali i potopi sve oko sebe, ona se smiri. I izgubi interesovanje za rusvaj koji je napravila, osim ako vi niste taj koji ju je pripitomio, kanalisao, umirio. Žena mora da stvara. Da svija gnezdo, kupuje zavese, organizuje prostor, vreme, intimu, romantiku, zajedništvo. Da stvara atmosferu udobnosti i prijatnosti u kojoj zajedno sa njom treba da uživaju oni koje ona voli. Da čuva i neguje partnera, prijatelje, decu i životinje. Zašto je to zastrašujuće, kad je to ono najbolje kod žena? Čak i kad zbog ludila privremeno izgubi stvaralački poriv, ona će nastojati da se vrati sebi, da se dozove, da se osvesti i da nastavi da se bavi svojim stvaralačkim poslom. Da bude žena i majka, iako ju je recimo, postporođajna depresija raznela na komade i oduvala van terena. Žene su hrabre i snažne čak i kada umiru od straha ogoljene u svoj svojoj ranjivosti. One to prežive, podignu se, pogledaju oko sebe, centriraju se, fokusiraju se i nastave dalje. Oporavljajući se usput.
Pogledajte nas.
Zastrašujuće smo, veličanstvene smo, smešne smo, nežne smo, primitivne smo, ranjive smo. Željne smo vas. Da nam se sklonite s puta kad zatutnjimo, ili da nas zaustavite – i da znate kada je potrebno jedno, a kada drugo. Da nam se divite i obožavate nas i da nas spustite na zemlju – prema zasluzi. Da nam se smejete, da bismo i mi mogle da se smejemo sebi i da se smejete sa nama. Da nas milujete i grlite, da nas uverite u svoju ljubav, da stanete ispred nas i zaštitite nas, da nas utešite kad se povredimo. Da nas vidite. I da volite to što vidite, jer je istinito.
Izvor fotografija: weheartit.com
