Prethodni tekst iz serijala “Viktorov pobednik” možete pogledati ovde.
Siguran sam da smo svi tokom odrastanja i prihvatanja sopstvene seksualnosti, tragali za koječime, a pritom naletali na razne ljude, te optimistično uletali u veze, afere od kojih smo nešto očekivali, romanse bez perspektive i razne vrste seks kombinacija.
Iz svog dvadesetčetvorogodišnjeg iskustva, stvari stoje otprilike ovako… Veoma je važno da se zna kakav ste to “tip” pedera. Da započnem podelu na one “za vezu” i na one “za seks”. Godinama, poput nekog porodičnog stabla, ovo račvanje se proširilo i na one koji su: a) za monogamnu vezu, b) za otvorenu vezu, c) za vezu koja je pred drugima monogamna, a iza kulisa ne baš toliko, c) za periodično ljubljenje i “vatanje” bez obaveza, d) za seks-šemu, e) za seks na jednu noć, f) za misteriozni odnos, težak za definisanje, koji uključuje barem jednu zbunjenu, neretko šatro aseksualnu osobu.
To bi, što se mene tiče, bila neka lokalna peder-kategorizacija. Nećete baš često čuti da vam neko u lice kaže bilo šta od pomenutog, tj. da vam definiše odnos, ali se na tome, makar i prećutno, veoma insistira. Po upoznavanju taj podatak na ovaj ili onaj način dobijete kao da ste policajac koji legitimiše, pa uz ličnu kartu dobijete informaciju više. To se ne odnosi na ove “misteriozne”, “komplikovane”, “nedefinisane”, koji obično (i dalje) posežu za izmišljanjem lažnih imena, te delova grada u kom žive, pa sve do toga čime se bave i koliko imaju godina.
Afera sa predomišljajem je davnašnji fenomen, i ne isključivo vezan za gej-populaciju, ali sam primetio da je u mojoj neposrednoj okolini počeo da uzima sve više maha, ako ne i da postaje praksa. Dakle, muškarci smo, i kada nabuja testosteron, zna se šta se događa. Ako u tom stanju smestimo dve osobe, recimo, na neku žurku i pružimo im taj užitak da popiju, priča se u 90% slučajeva završava u krevetu jednog od njih.
Eh sada, lako je razumeti one koji su izašli sa namerom da sebi obezbede seks za jedno veče, ali šta je sa onima koji možda ne osećaju samo požudu posle svih tih pića i sati provedenih u đuskanju? Šta ako završite u neko gluvo doba noći sa tim drugim u krevetu, a posle ili pre seksa veče popunite kvalitetnim razgovorima, pa možda i naprasno krenete da se zbližavate na drugi način, ne nužno seksualni? Možda neko od vas dvojice poželi da se to nastavi, pa vam onda druga strana da zeleno svetlo i stvori neku vrstu nade, pa onda ipak otpišete one kategorije seks na jednu noć, ili samo seks.
Sa druge strane, jer se ne poznajete dobro, niste sigurni ni da će doći do veze, ali onako, pomalo klinački, pomislite da biste voleli tu osobu u svom životu na neki način koji je u okolnostima u kojima se nalazite u trenutku, teško odrediti. Ni drug, ni varijanta, ni dečko. A opet, možda i sve to pomalo. Ta afera koja vas ispuni nekom pozitivnom energijom i možda stvori neka očekivanja, obično sobom nosi vrlo predvidljiv završetak. Sledeći susret je gotovo uvek “obećavajući” i obično je u planu već te iste nedelje, ali kako dani prolaze a drugi susret se bliži, dobijate poruku: “Moramo da razgovaramo”.
Onda je sasvim jasno koliko je sati. Kada ga uz grdne muke, ako vam je iole stalo do te osobe i do očuvanja sopstvene psihe, dovučete na razgovor. Osim što on tu atmosferu doživljava “preozbiljno”, jer ste vi najednom sve “predimenzionirali”, udeliće vam izlizano opravdanje: “It’s not You, it’s Me“. Da se ne biste osećali loše, ako sagovornik ima iole obzira, uslede i oni kurtoazni komplimenti: lep si, sladak, fin, pametan, zanimljiv, bla, bla, bla, da bi priču zaključio jednom od sledećih opcija: a) nisam ja za ovakav odnos, b) i dalje volim bivšeg, c) ne znam da li je ovo pametno, d) ko zna gde ću biti za koji mesec, ili ako ste baš te sreće da vaš sagovornik, koji postepeno razgrađuje vašu iluziju (u čijoj kreaciji je i sam učestvovao, ali neće priznati), bude iskren, otvoreno će vam reći da mu nije do zbližavanja sa vama. Najređi slučaj je da taj ex-ljubavnik, ex-drug, ex-bilo šta, bude skroz iskren i kaže ono što se zapravo krije iza svega ovoga, a to je: “I’m not that into you“.
Gledajući sve ovo iz sadašnje perspektive, nekoga ko je u vezi, znam koliko sam se lično puta zaleteo i koliko je bivalo bolno. No, drago mi je što sam te “boginje” preležao ranije. Opet ono što me buni jeste sledeće: kako to da među gej-populacijom koja je toliko sklona kategorizacijama i etiketiranju dolazi do toliko zbunjujućih odnosa koji obično vode povređivanju? Da li je testosteron ipak jači od bilo koje racionalne odluke ili emotivnog stanja? I da li je zaista najlakše raditi samo da biste udovoljili sebi? Vrlo verovatno da jeste, ali tu postoji i čest faktor nedovoljnog poznavanja. Opet, cenim da smo valjda malo obzirnija, ako ne zrelija, bića i da je nemoguće da smo eto tako svi zbunjeni i preplašeni, i da nam je jedini pokazatelj kakav će neki odnos biti kvantitet, a ne kvalitet. Pa čak i kvalitet određenog trenutka, ne nužno dužeg perioda. Nekada naprosto, nema potrebe da vam bude sve obznanjeno, intuitivno možete doći do zaključka da li neki odnos želite da produbite ili ne. Zapravo, nakon dvadesete, bilo bi za očekivati da makar možete da naslutite, ali da imate na umu da se možete prevariti po pitanju određene osobe, ili određenog odnosa. Ali, zaboga, taj rizik, postoji celog života, u svim sferama, i od njega se ne može pobeći.
Tako da, ako mene pitate, u borbi kvantiteta i kvaliteta, uvek pobeđuje ovaj drugi, bez obzira na okolnosti. Celu priču bih zaključio citatom Maje Angelu (Maya Angelou), koji mi je jednom davno neko uputio: “I’ve learned that people will forget what you said, people will forget what you did, but people will never forget how you made them feel.”
Viktor Vilotijević je student Fakulteta dramskih umetnosti, filmski kritičar, glumac po potrebi, višegodišnji bloger i reditelj u nastajanju. Vrlo neposredan, pričljiv i ljubitelj lascivnog humora, za koji nema mere niti granica. Za sebe i dalje strahuje da će ostariti, ali ne i odrasti. Opsednut ispravljanjem “krivih Drina” u sopstvenom životu, i težnji ka perfekcionizmu, koji nikako da dosegne.
