Prethodne tekstove iz serijala “Viktorov pobednik” možete pročitati ovde.
Moram odmah da vas razočaram, nije reč o veličini penisa, iako je to jedno od omiljenih pederskih pitanja. Reč je, zapravo o strahu od starenja. Smrt, kao takva, još nije toliko aktuelna u krugovima po kojima ja cirkulišem, ali kako sam prevalio 23 godine i idem ka tridesetoj, ne sumnjam da će se uskoro pokrenuti teme poput estetskih zahvata, pa sve do kupovine grobnog mesta.
Podmlađivanje ili ne - pitanje je sad
Dakle, razmatramo fenomen starenja kod pedera. Svima je jasno da pederi nisu izmislili diskriminaciju po starosti, ali su je svakako podigli za nekoliko nivoa. Pod time mislim da su sujetom i površnošću uspeli da prevaziđu i najsujetnije žene, koje su, je l’ te, sudeći opet po nekim generalizacijama, sklonije strahu od starenja nego muškarci.
Tako da je mlado meso, od četrnaest do devetnaest godina, uvek na ceni. Da, da, mlađani pederi stupe na pedermarket već sa nekih četrnaest-petnaest. Posle devetnaeste, pa tu negde do 22. još su zanimljivi jer se, u većem broju slučajeva, nisu u pravom smislu te reči, razvili u muškarca. No, trebalo bi da vam bude jasno da su u toj raznovrsnoj ponudi proizvod koji se nalazi na rafovima sa 30-50% popusta. Treća grupa, u koju ja trenutno spadam, jeste ona od 23 do 27 godina. Oni na gornjoj granici, od 27, obično tvrde da imaju 25 sve dok ne dobiju odgovor u stilu: “Bitch, please!” ili im pak ispadne lična karta. Članovi ove grupe su, iz ugla konzumenata, dobri onoliko koliko dobro izgledaju. Nešto kao polovni automobili. Dakle, ćelavi, bezubi, debeli, feminizirani, te su oni nesposobni da se nose sa “urbanim” tokovima na polici sa 50% popusta. Sledeća, vrlo zanimljiva kategorija je ona od 27. do 30. godine, koja ima svoje prednosti samo ako je posredi poslovno ostvarena i situirana osoba, spremna za ispunjavanje hirova nekom balavcu, koji mu hrani ego. U suprotnom, sve ste bliži kasi, tj. proizvodima na sniženju od 70%.
Od 30. do 35. ste već ihaha “matori”, osim ako niste stavili nove zube, nemate stan u centru grada (poželjno na DorČolu), bicepse koji bi pocepali rukave 18XL majice, ili ste možda celebrity, ma šta to u Srbiji značilo, ili imate reputaciju iskusnog “budoarskog trenera”. A da, u tim godinama ste zanimljivi i onima koji doznaju da ste se tek sada popederčili pa su vaše ponašanje i okruženje i dalje dovoljno izazovni, jer su, avaj tako strejt. Sve preko 35 naći ćete na polici za najjeftiniju robu kraj žvaka i čokoladica, pa se uzima onako usput, ako imate višak vremena, a naročito alkohola u organizmu.Tu negde oko 45. ste već jednom nogom u grobu, a posle toga će ljudi misliti da ste se iskrali sa seta nekog Romerovog filma.
Kako se pederi nose sa ovim problemom? Postoje dva načina, i za jedan od njih se, kao pred prijemni za fakultet, opredeljujete tu negde oko devetnaeste ili dvadesete. Prvi način je da sve vreme ovog sveta koje imate posvetite odlascima u teretanu, sve pare potrošite na skupe kremice, krpice i parfeme, a svu energiju i mentalni napor na osmišljavanje strategije “kako se ophoditi prema drugima” i kakvu reputaciju kreirati. S godinama, vreme u teretani će se, uz estetske zahvate, povećati, novac će se raspoređivati i na presađivanje kose, stavljanje veštačkih zuba, pa ako ste se baš “obezbedili” i na “besna” kola i dobre nekretnine.
Naravno, sve to ne bi bilo to bez egzotičnih putovanja. Drugi način je da prihvatite sebe onakvim kakvi jeste i da se pomirite sa činjenicom da ne možete da se takmičite sa konkurencijom, što će vremenom prerasti u ovisnost o izlaske, napijanja, prejedanja, te samosažaljenje u maniru debele snajke “zašto me niko neće”. Pokušaćete da oformite ili se ubacite u neku “malu grupu pedera”, ali ćete uvek biti i ostati ono trinaesto prase, za koje će poneko ponekad utešno reći: “super je lik”, jer je u poređenju sa vama mnogo bolji frajer. Vrlo tinejdž, ali i vrlo istinito.
No, postoji i treći način o kome se ne govori mnogo, jer i nije toliko zastupljen. Podjednako investiranje u intelekt, duhovni aspekt ličnosti i fizički izgled. Jer, zašto ne bismo težili da budemo bolji, zbog sebe na primer, ako možemo? Nije li samoostvarenje ono što bi čoveka trebalo najviše da ispuni? I nisu li godine potpuno irelevantan parametar za to? Razmislite ponekad koliki je vaš strah od starenja, a koliki onima oko vas, ako uopšte razmišljate o tome kakvim ste ljudima okruženi. Ne može se poreći da je onaj utisnuti rok trajanja na intelektualni razvoj malo dugotrajniji, nego onaj koji nose trbušnjaci ili redovi novih zuba.
Viktor Vilotijević je student Fakulteta dramskih umetnosti, filmski kritičar, glumac po potrebi, višegodišnji bloger i reditelj u nastajanju. Vrlo neposredan, pričljiv i ljubitelj lascivnog humora, za koji nema mere niti granica. Za sebe i dalje strahuje da će ostariti, ali ne i odrasti. Opsednut ispravljanjem “krivih Drina” u sopstvenom životu, i težnji ka perfekcionizmu, koji nikako da dosegne.
