Sve više u svojoj svakodnevici osećam očaj i vapaje ženskog pola za ljubavnom harmonijom i srodnom dušom. Kao da svi žive pod ogromnom presijom vremena koje prolazi, kao da ako se nešto ne desi SADA, neće nikada. Uhvatim tako sebe kako padam pod uticaj te loše energije, izazvane delimično ovim našim podnebljem, a delimično kontraproduktivnom uticaju američkih i ostalih serija.
Međutim, možda i najbolja stvar koja dolazi sa severnoameričkog kontinenta je, po mom skromnom mišljenju, maksima “Go with the flow”. Ako nešto Amerikanci znaju, onda je to kako da žive opušteno, dan za danom. Isto je i na ljubavnom planu. Što bi rekao moj omiljeni Balašević: “Otkači šlepove, nanišani jutro i pusti tu lađu da klizi, pronašli su Ameri šifru za to, take it easy…” Život usmeravamo, ali “sudbina” se dešava i to svakako ne uvek onako kako smo zamišljali i kako priželjkujemo. Mislim da je upravo u tome draž ovog našeg života, u toj nepredvidljivosti događaja, neizvesnosti, neočekivanim obrtima.
