Gde bi bila sva ta lepota trenutka, kada bismo sve znali unapred? Iako deluje da bi to, bar ponekad, rešilo mnoge stvari. I daleko od toga da je uvek lako. Naiđu tako ti dani kada ništa ne ide, pa poželite da bar u ljubavi krene, ne bi li lakše pali ostali problemi, kad ono – ništa. Ne vredi očajavati, već samo promeniti pristup gledanja na stvari, i ne treba tražiti, već biti pronađen. Mnoge stvari su proizvod neke nama nepoznate više sile, pitanje momenta, situacije, slučajnosti. Imaju opet ti Amerikanci jedan sjajan izraz za to, za koji nemamo adekvatnog prevoda, a to je serendipity, takozvana srećna slučajnost. Nikada ne treba gubiti veru u lepe stvari, desiće se svakome od nas, kad-tad, ali nikako po svaku cenu, nikako na silu, jer život i ljubav tako ne funkcionišu. Što pre to shvatite, to bolje. Uživajte u svakom danu, jer nijedan nema reprizu, smejte se, izlazite, bez ikakvih predumišljaja i presija koga ćete upoznati, da li vas prava ljubav čeka na sledećem ćošku, omiljenom kafiću ili u vidu slučajnog prolaznika.
Postoji to nepisano pravilo da kada se najmanje nadate, kada skupite poslednji atom snage da izađete iz kuće, kada vam, najblaže rečeno, nije ni do čega, pojavi se, niotkuda, neko ko vam promeni trenutak, a možda i život. Ključ je prepustiti se, ne razmišljati previše (ovo pišem iz ličnog iskustva kako previše razmišljanja stvara probleme i gde ih objektivno nema), i uvek imati na umu da se sve dešava sa nekim razlogom. I najcrnji, najtužniji dani. I opet nam poručuje moj Đole: “Tame postoje da bi prizvale sjaj.”
Glavu gore, bez mnogo razmišljanja i nikada ne gubite veru u srodnu dušu, svaki happy end crtać, romantični film, knjiga, postoje jer je to nekada bila nečija realnost. Vremena jesu surova, ali ljubav još uvek nije science fiction.
Aleksandra Duždević – Istinski hedonista. Zaljubljena u modu, jezike, umetnost, u svakom smislu! Film na dan, za dobro raspoloženje, dobra knjiga-lek svakoj boli! Srce ispunjeno ljubavlju obojeno crveno-belim bojama!