Nedavno si došao u klub. Popio par pića i popušio koju cigaru. Alkohol još ne utiče na tebe i tvoje raspoloženje. Sama atmosfera, ljudi koji se njišu u ritmu muzike, kratke haljine, gole noge, osmesi, teraju te da nastaviš da ispijaš još jednu, pa drugu, treću. Polako počinješ da uživaš. Iako još uvek imaš kontrolu nad jezikom i sobom, oslobađaš se, upoznaješ sa ljudima oko sebe. Prvi dokaz da alkohol radi. Naravno da se slikaš sa drugovima. Neizostavno je i to da čašu, flašu, kriglu ne ispustaš iz ruke. Ipak, prilazi ti drugarica i obraća sa “Ćao, Nikola” dok joj ti odgovaraš: “Ne, nisam ja Nikola, ja sam Novak Đoković, hahaha”. Očekivano, praviš kojekakve gluposti. Prilaziš, odlaziš, pevaš, vrištiš, sve zavisi od osobe do osobe. Ipak, ti si više pijan nego lud i sve je opravdano. Sutradan, ostaješ sa mučninom i glavoboljom i malo sećanja na prošlu noć. Mamurluk te drma. Kako kome, izvežbanima ovo stanje ne pada toliko teško. Sa smeškom na licu sećaš se kojekakvih gluposti koje si pravio prošle noći, dok ti drugarice i drugovi prepričavaju svaki detalj. A ti odgovaraš da je sve to od vina.
"Bolje biti pijan nego star"
Kažu da alkoholičare prati loš glas. Koji glas? Danas glas koji kaže: “Ju, ju, Bože, sačuvaj te nesreće”, skoro pa je nestao. Sve se više čuje ono: gde su mladi tu je zabava, a i alkohol. U poslednje vreme dosta se priča o statistici i o tome kako mladi mnogo piju i da se broj mladih koji konzumiraju alkohol enormno povećao, kao i količina koju uzimaju. I to vodi, rekli bi uzorni ljudi, čemu? Ipak, tekila, pivo, vino, rakija ne pitaju da li je ispravno ili ne, samo klizi niz grlo. A još što su pitki. Zanimljivo je i to da ako su nekada muškarci bili prozivani za “teške alkoholičare”, danas su tu, rekla bih, u konkurenciji sa ženskim polom.
Sve zavisi od osobe do osobe, neki plaču, drugi se smeju, a trećima naravno da ne smeta kad im se neko podjednako pijan ispovraća po patikama. Tada najčešće buknu i emocije, oslobode se pa ljube i konobaricu, prolaznika zovu da im bude kum. Izađu na videlo i one negativne emocije. Neki bi i da se biju, jer sve u znaku alkohola je vrelo i žestoko.
Reakcije na minulu noć sutradan su različite, pa počinju sa: “Otišao sam samo na jedno piće da proslavim što su odloženi ispiti” do: “Dobro, nije baš istina što sam sinoć rekao da moja najbolja drugarica zna Novaka Đokovića. Zna čoveka koji je dobar s njim.”
Ovi, ali i slični primeri:
“Sad bar znam da mogu da popijem 3,000 dinara pretvorenih u đus-votku.”
“Izgleda da mi je sinoć neka klinka čačkala po telefonu i upisala svoj broj pod imenom: tvoja buduća žena.”
“Zaključio sam, da kad poljubiš najružniju devojku u diskoteci, posle ti je sve lakše.”
Opravdanja za svoje pijanstvo sledećeg dana su različita, od onog čuvenog sve što je popijeno nije uzalud potrošen novac, ili kako je dobar provod bio sinoć, a retki su oni koji kažu: “A da me vidi babo…”. Uglavnom se svi vade na ono: “Nek’ se živi pa ko preživi.” Kažu da je pijanstvo uspešno završeno ako pogodiš vrata svoga stana, uspešno staviš ključ u ključaonicu i izvališ se u svoj krevet, sa flašom vode pored jastuka. Najgori primeri prespavaju tu noć na klupici ili ih roditelji uhvate (ukoliko ih još uvek kontrolišu).
Izvor fotografija: navidiku.rs
Violeta Stojanović, student novinarstva, ide kroz život sa velikom željom da napreduje i voljom da svoj optimizam širi na druge. Najveće bogatstvo su joj dve rođene sestre. Uvek spremna da podari osmeh i toplu reč, a sa vama bi da deli i najdublje misli i osećanja. Uživa u dobroj muzici, filmovima, divi se umetnosti.
