Nisu svi anksiozni ljudi empate, niti su empate obavezno anksiozne, ali ako imate visok nivo empatije možda osećate više anksioznosti nego drugi – vaše razumevanje ove povezanosti je intuitivno i spontano. Psiholozi imaju dublje razumevanje i perspektivu, koju su stekli istražujući nivoe i vrste empatije i njihovu korelaciju sa anksioznošću i depresijom.
Razumevanje različitih tipova empatije može olakšati razumevanje kako se anksioznost i visok nivo empatije ukrštaju.
View this post on Instagram
Vrste empatije
Kognitivna empatija opisuje sposobnost razumevanja šta neko drugi oseća. Zapažanje govora tela i tona glasa može pružiti osnovni uvid u misli i emocije drugih ljudi. Afektivna empatija se odnosi na sposobnost da se podeli ono što drugi oseća – to je emocionalna empatija koja se dešava spontano, podstiče saosećanje i motiviše vas da ponudite podršku.
Ljudi koji se smatraju empatama, imaju visoku afektivnu empatiju – kada se drugi oko njih suočavaju sa brigom i stresom, empate doživljavaju njihov emocionalni bol i osećaju se uznemireno i zabrinuto.
Visok nivo empatije i opšta anksioznost
Opšta anksioznost može dovesti do toga da stalno brinete o budućnosti i da se borite sa negativnim i nepoželjnim mislima.
Možda brinete o izboru koji ste napravili, koji je uticao na blisku osobu, ili se borite sa raznim strahovima. Često se pitate kako biste se vi osećali na nečijem mestu, a ta anksiozna pomisao može vam podstaći visok nivo empatije i pomoći da se stavite u „tuđe cipele“. Isto tako, vaša anksioznost se može hraniti uznemirujućim emocijama ljudi oko vas, čineći da se osećate još gore.
Možete postati tako fiksirani na nečiji bol, da će vam biti teško da se distancirate od njega i može vam biti nemoguće da se isključite i povećanu empatiju odvojite od anksioznosti.
Opšta anksioznost, depresija i empatija bile su teme jedne studije samoprocene kod studenata, a rezultati sugerišu pozitivnu korelaciju između afektivne empatije i anksioznosti – kada se jedno povećava, povećava se i drugo.
To se događa jer je deljenje emocija preplavljujuće, a ako ne možete da pomognete bliskim osobama, možete osećati krivicu kada razmišljate o njihovim borbama i delite njihov bol.
Osećanje krivice može podstaći brigu da ćete druge razočarati, ili strahove da će vas odbaciti, a ova percepcija bi vas mogla dovesti do povlačenja i kvarenja odnosa na druge načine. Domino efekat preuzima, čim uletite u spiralu negativnih emocija, a u njih se možete preterano uživeti, ako ste veoma empatični.
Empatija i socijalna anksioznost
Isto istraživanje utvrdilo je negativnu korelaciju između socijalne anksioznosti i kognitivne empatije – učesnici istraživanja sa nižom kognitivnom empatijom imali su visok nivo socijalne anksioznosti.
Oni sa visokom afektivnom empatijom i niskom kognitivnom, sa druge strane, izgleda da su doživljavali ozbiljniju socijalnu anksoznost.
Dakle, vrste empatije se više razlikuju među sobom i njihove korelacije sa anksioznošću su različite utoliko što su i opšta i socijalna anskioznost povezane sa afektivnom empatijom – onim oblikom empatije koji vam omogućava da proživljavate i uživljavate se u tuđa osećanja.
Pročitajte i ovo: Spavanje i anksioznost su međusobno povezaniji nego što mislimo
Visok nivo empatije i depresija
Stručnjaci su takođe pronašli povezanost između empatije i depresije, utvrdivši da ljudi sa depresijom jače reaguju na bol i emocionalne nevolje koje drugi doživljavaju.
Depresija i visok nivo empatije ciklično utiču jedna na drugu – brinete za voljene i želite da im pomognete, a kada ne možete, doživljavate depresivnu epizodu, jer osećate da niste uspeli ili sebe doživljavate kao bezvrednu osobu, što pojačava krivicu i depresiju.
Istraživanja koja povezuju krivicu sa empatijom, sugerišu da krivica povezana sa depresijom delom proizilazi iz visokog nivoa empatije.
Ipak, niži nivoi empatije takođe mogu biti povezani sa depresijom – možete osećati da vam je teško da saosećate i imati osećaj da uvek zabrljate kada su u pitanju odnosi i interakcije, što vas može navesti da se povlačite i izbegavate ljude i dovesti do usamljenosti koja bi mogla voditi u depresiju.
Šta to znači za vas
Možda se pitate kakve to važnosti ima za vas – da li visok nivo empatije obavezno izaziva anksioznost i depresiju? Da li ćete uvek doživljavati nevolje, zato što vam je stalo? Možda ste već primetili kako vam briga zbog ljudi koje poznajete, ili sveta u celini izaziva anksioznost.
A šta ako ste na drugom kraju spektra? Želite da razvijate svoju empatiju, ali ne želite da se simptomi anksioznosti i depresije pogoršaju, ako već živite sa njima.
Međutim, kad razumete vezu između empatije i mentalnih stanja, možete preduzeti korake da se snađete i upravljate svojim osećanjima i ponašanjem.
View this post on Instagram
Vežbajte svesno prihvatanje
Empatama je često teško da isključe svoj visok nivo emocinalne osetljvosti i empatije, iako im emocionalna energija koju emituju ljudi oko njih izaziva stres i loše raspoloženje. Ne možete da ne doživljavate svoja osećanja, ali njihovo priznavanje i otpuštanje može napraviti bitnu razliku. Umesto da pokušavate da umanjite svoju sposobnost da brinete, možete raditi na povećanju emocionalne otpornosti, dok negujete brigu o drugima.
Kad osećate da vas nečiji emocionalni bol preplavljuje, pokušajte da se prizemljite tako što ćete se usredsrediti na duboko disanje. Priznajte svoja osećanja, podsetite sebe da preuzimanje tuđeg bola ne pomaže, jer ne umanjuje bol koji druga osoba oseća. Nastavite da dišete, zamišljajući kako neprijatna osećanja napuštaju vaše telo, svaki put kad izdahnete.
Imajte u vidu da empatija nije isto što i saosećanje – kada ste zaglavljeni u proživljavanju tuđih emocija, to može umanjiti vašu sposobnost da pružite podršku. Pažljivo oslobađanje emocija vam omogućava da umanjite proživljavanje i smestite se na nivo saosećanja, odakle možete potvrditi tuđa osećanja i saznati kako možete da pomognete ili ponuditi pozitivnu distrakciju.
Visok nivo empatije i lične granice
Jake lične granice su ključne za visok nivo empatije – one vas mogu spasti da se ne iscrpite proživljavajući tuđa osećanja. Umesto da se povlačite od drugih kako bi se zaštitili, postavljanje ograničenja oko situacija koje vas emocionalno uznemiruju i opterećuju, smanjuje rizik od emocionalnog sloma.
Granice se tiču brige o sebi, a to znači da otkažete planove sa prijateljem koji vas emocionalno iscrpljuje, kad osećate da nemate kapaciteta da se sa tim nosite. Preskočite članke i vesti sa društvenih medija, koji vas mogu uznemiriti i radije čitajte omiljenu knjigu ili gledajte film koji na vas deluje umirujuće i utešno.
Drugačije rečeno, pažljivo birajte sadržaje, da se ne biste emocionalno opterećivali više nego što možete da podneste. Obratite pažnju na svoje nivoe energije i iznad svega stavite svoju potrebu za odmorom i punjenjem baterija. Identifikujte svoje potrebe i nastojte da ih ispunite.
Vodite računa o upadanju u spiralu negativnih misli – ruminaciju, koja predstavlja kruženje kroz iste uznemirujuće misli iznova, koja vas može odvesti u anksioznost i depresiju.
Ne doživljavaju sve empate anksioznost, ali postoje dokazi da ruminacija stvara vezu između empatije i anksioznosti.
Ponekad možete sami ublažiti emocionalnu preplavljenost koja često prati visok nivo empatije, ali ako se osećate suviše uznemireno, možda je vreme da potražite pomoć terapeuta. Empatija je vaš dar i trajno stanje kojim možete naučiti da upravljate, ali anksioznost i depresiju nećete moći da ukrotite bez adekvatne terapije i lečenja.
Veza između empatije i anksioznosti i depresije podseća vas zašto je važno da proširite svoje veštine emocionalne regulacije i naučite korisne načine za upravljanje teškim osećanjima.
Pročitajte i ovo: 3 vrste empata – u koju grupu vi spadate?
Naslovna fotografija: instagram.com/mao.ge
Brankica Milošević
