Dok neki dizajneri imaju dosta toga da kažu na račun društvenih mreža i uticaja Instagrama na modu, raspravljajući o tome da favorizuje fotogenične komade u odnosu na one koji su možda i bolji i promišljeniji ali se ne fotografišu toliko dobro, Jeremy Scott je jedan od onih koji imaju automatsku privlačnost ka svemu fotogeničnom i popularnom. To je tako bilo oduvek, i iskreno prava je šteta za njega što društvene mreže nisu postojale od samih njegovih početaka, to jest od početaka sada već dve decenije duge karijere. Kako i sam kaže, rođen je za društvene mreže i to ne u smislu da je selfie osoba već da shvata vrednost koju danas ovi popularni kanali imaju i mogućnost njihovog korišćenja. A isto tako i jeste rođen da bude deo modnog brenda Moschino, i to onaj najbitniji deo, kreativni, budući da je Jeremy zaista inkarnacija svega što je ovaj brend bio pod svojim osnivačem Francom Moschinom. Jeremy je bukvalno instinktivno nastavio sve ono što je Franco radio tokom 80-ih i što ga je prilično jasno izdvojilo od svojih savremenika. Čak se i sam dizajner slaže sa tim i kaže da se nikada nije zamišljao na ovoj poziciji ali kada mu je ponuđena, i razmišljajući o duhu i načinu razmišljanja osnivača, shvatio je da niko drugi bolje ne bi radio taj posao od njega. I u pravu je. Po paroli “gde ja stadoh ti produži” i gde je Franco radio medvediće igračke na haljinama i srebro na odelima, Scott nastavlja sa trompe l’oeil nadrealizmom, a McDonald’s, My Little Pony likovi, Barbie ili Sunđer Bob su nepresušni izvori inspiracije, i takoreći gotovo muze njegovog stvaralaštva. Njegov dizajn je prožet humorom, seksepilom, razigranošću i ironijom i upravo zato, bilo je i više nego vreme da se napravi izložba u ime dvodecenijski duge karijere majstora pop kulture i mode.
