Prvi put sam u Pariz otišla krišom. Četvrta godina faksa, kolima, sa prijateljima koji su išli da gledaju Evropsko prvenstvo u košarci. Ili nešto sa Partizanom, ni dan danas nisam sigurna, pošto nisam stigla ni na jednu utakmicu. Tada sam se prvi put popela na vrh Monmartra, gde su mi klecnula kolena od pogleda na Pariz… Tako omamljena obećala sam sebi da ću jednog dana doći ovde da živim. I to se desilo mnogo brže nego što sam mislila, dve godine kasnije živela sam par ulica niže od toga mesta, kao student na Sorboni.
Kako otići
Pariz je jedan od onih gradova gde je bolje i jeftinije otići sam nego preko agencije (za razliku od Istanbula ili Budimpešte recimo). Preko agencije je 600 evra, a za taj novac možete sami. I da kupite avionsku kartu, i da odsednete u hotelu, i da padne par novih krpica. Bitno je samo da kartu za avion kupite na vreme, jer se brzo rasprodaju. Što se smeštaja tiče, najpovoljnija opcija je sajt Hotel Tonght koji ima neizdate preostale sobe hotela po manjim cenama, a rezerviše se na dan noćenja. Ceo grad je vrlo orijentisan ka turistima, lako je kretati se, i teško je da se izgubite.
Prvo čaša vina
Kad stigneš u Pariz potpuno te obuzme taj vajb Pariza. Lepe ulica, gužva, tradicija, kultura i sve to nekako odjednom. Ja sam prvi dan od uzbuđenja odmah izgubila novčanik, ali vratili su mi. Prvo što treba da uradite u Parizu je da sednete u prvi kafić, naručite čašu vina (ili šampanjca?), možda neki sir, i osmotrite ljude i atmosferu grada. Da ga udahnete. Pariz je uprkos svojoj megalomaniji jedan vrlo intiman grad, gde svaki kvart ima neku svoju priču i ljude. Suština Pariza je da se on nikada ne menja, ili jako malo. I da odete za 10 godina on će biti isti, stolice u kafićima će i dalje biti od žutog pruća sa crvenim detaljima.
Napravite plan
Pariz (cetralni deo, 20 arondismana) nije veliki, i može se prepešačiti s jednog dela na drugi. Ipak, kartica za metro (nema švercovanja) je neophodna, a najviše se isplati 10 karata odjednom, ili nedeljna karta. Metro je vrlo lak za korišćenje, svuda su mape, možete i bez vodiča. U Parizu uvek ima šta da se vidi, i za par dana ne možete videti sve. Opredelite da li ste za kulturu, za šoping, za šetnju ili za hedonizam. Ako ste za kombinaciju svega napravite agendu. Evo pregled nekih mojih mesta.
Kultura
U ovom gradu ima puno kulture, i što je još bitnije ima puno besplatne kulture. Francuzi su zaista jedinstven narod kada se radi o umetnosti i odnosu prema umetnosti… Svakako treba da posetite Luvr ili Orsej muzej. Ja sam više vezana za Orsej, muzej impresionizma. Romantičniji je, i traži manje vremena.
Za Luvr Vam treba 2 dana, ali zaista izađete iz njega obogaćeni svom tom umetnošću. Posetite centar francuske savremene umetnosti Pompidou centar, gde se uvek nešto uzbudljivo dešava. Posle Pompidua uvek sam volela da zađem prekoputa u naš Kulturni centar Srbije da vidim šta ima novo. Nekako mi je bilo toplo oko srca da smo i mi deo tog svetskog centra umetnosti.
Šoping
Meni je uvek italijanska moda bila za dan, a francuska za noć. Haljine kao što u u Parizu možete da nađete ne možete nigde. Znaju da skroje. U Parizu ima i skupo i jeftino, ponuda je ogromna i strašno zanimljiva. Umela sam satima i satima da bazam po bulevarima, prodavnicama, outletima. I sad nosim gomilu stvari koje sam dovukla iz Pariza, to su mi najdraži suveniri. Garderobe ima po celom gradu, ali ne smete preskočiti Šanzelize gde su velike radnje, i gde ceo svet dolazi da šopinguje – ipak je doživljaj!
Druga must lokacija je Lafayette, hram šopinga zaista.
Uvek je predivno ukrašen, sa damama iz svih krajeva planete u potrazi za nekim savršenim komadom. Popijte i kaficu tamo čisto da upijete taj istinski glamur.
Treća lokacija je Monmartr, na kom sam imala sreće da živim pa ga najbolje i poznajem. Tamo je veliki broj vintage i lokalnih radnjica, sa ludim šeširima, krznima i old school glamur stvarima.
Ako imate vremena, spustite se i u šoping centar Les Halles. Ni u jednom gradu nisam videla toliko garderobe koja je istovremeno šik, jedinstva i povoljna. Za mene je Pariz broj jedan šoping destinacija.
Šetnja
Štikle i neudobne cipele ne forsirajte. Žene jesu doterane u Parizu (prvi savet koji sam dobila u Parizu je – ako želiš nešto da završiš samo se skockaj) ali primetićete da sve Parižanke nose udobnu obuću. Šta god da radite u Parizu šetnja je neminovna, mislim da nikada u životu nisam toliko hodala kao tamo. Delovi Pariza koje ne smete da propustite su Ajfelov toranj naravno, ali još više ulice 7.arondismana koji ga okružuju, gde živi prava buržoazija i treba to doživeti. Odatle se spustite niz Senu, pa preko ostrvceta u na Seni Île de la Cité do Notr Dama, pa onda još pravo do Pantenona i mog fakulteta.
U Pantenonu su sahranjeni mnogi slavni Francuzi, među njima Viktor Igo i Žan Mone. Baš monumentala građevina na čijem stepeništu smo često sedeli u pauzama izmešu predavanja. To je to nešto posebno sa Parizom – šta god da radiš oko tebe neka tradicija, kultura, ponos. (Sorbona je stara 800 godina!)
Tu blizu je i Jardin du Luxembourg, veličanstvena bašta Pariza.
Obavezna je šetnja i Monmartrom, sve do vrha gde je crkva Sakr Ker i odakle se vidi ceo Pariz. Tamo ćete videti i puno slikara koji slikaju i prodaju svoja dela na ulici. Tajna je da su većina njih Srbi, ali neće vam to priznati čak i da ih pitate. Zaboravih na Šanzelize i bulevar San Mišel, ali to je svakako nezaobilazno. Ako vam ostane vremena zavirite u 16. arondisman, najskuplji arondisman Pariza. Tamo je naša ambasada.
Hedonizam
Hedonizam je u Parizu svuda oko vas! Vina su dobra i nisu skupa, kroasan najbolji na svetu, kao i sirevi i čokoladni musevi! Ipak, Pariz jeste skup grad, pa treba biti obazriv, jer postoje restorani i kafići čija je jedina funkcija čerupanje turista, ali to prepustite bogatim Japancima i Rusima. Uvek je bolje malo zaći iza ćoška u mesta gde sede lokalci, a često je i klopa bolja. Probajte restorane u Rue des Abbesses na Monmartru, pa na Oberkampfu gde se izlazi, ili na Operi. Tu je dobar spoj turističkog i lokalnog. Ono što je zanimljivo je da se Parizu se svi pale na suši, i treba ga probati tamo jer je bolji i često jeftiniji nego u Beogradu. Kafa je onako. Oprez sa kapućinom, jer košta 5 evra i služi samo da bi se lešili turisti, nego samo recite kafu, i doneće vam njihovu kafu sa malo mleka, i to je ok.
Dezert! Pariz ne smete napustiti bez da ste probali čokoladni mus ili makar makaron sa vanilom. Palačinke nikad nisam volela, ali kažu da su sjajne.
Najlepši kliše
I biće vam super! Mnogi ne vole Pariz jer kažu da je gužva, da je haotičan, da je kliše.
Možda je kliše – ali je najlepši.
Živeti, a ne posetiti Pariz? Velika šteta, vredi odreći se nekog letovanja radi Pariza. Grad svetlosti i lepote stvarno inspiriše i čini od svakog čoveka umetnika makar na dan. Jer ovo je grad koji oplemenjuje, koji obrazuje, i što je najbitnije – greje dušu.
P.S. Posebna zahvalnost ljudima koji su me naučili šta je Pariz: Biljani Srbljanović, Nataliji Beko Garofani, Urošu Petrevskom, Drašku Draškoviću i Slobodanu Manojloviću.
