Suze i plakanje. Objašnjenje je povezano za ono o alfa mužjaku. Ako plačeš, manje si muško, a samim tim su ti šanse da produžiš vrstu manje. Pa ti slobodno plači i umanjuj svoje šanse. E sad, koliko je svaki muškarac shvatio da je od pećinskog doba prošlo mnogo hiljada godina i koliko je shvatio da slobodno može da se isplače a da ga njegova draga i dalje voli, pitanje je. Ali da, i muškarci plaču. Taj plač često ume da bude povezan sa srećnim okolnostima, pa da se plače od sreće, a takođe može biti povezan i sa ne tako lepim okolnostima, na primer kada ga ostavi devojka. A to je povezano sa sledećom temom, a to je ljubomora. Ali, daj da ih povežemo kako treba, još jednom opštom istinom – muškarci jače vole. Žene se brzo zaljube i još brže odljube, dok se muškarci mnogo sporije zaljubljuju, i još sporije (ako se uopšte to i ikada desi) odljubljuju. Samim tim, osećanja koja ih vežu za njihovu dragu su mnogo jača i ukoliko ga ona ostavi, neće biti ni malo čudno ako ga nađete uplakanog. Takođe, ljubomora koja se tu rađa jeste posledica tih jakih emocija. Međutim, dolazimo do druge surove (i bolne) istine za muškarce: nisu zaljubljeni muškarci toliko ljubomorni koliko oni koji nisu sigurni u sebe.
Sama ta nesigurnost, kukavičluk, kompleksi, strahovi, i tome slično ih vuku ka tome da ljubomorišu, prave scene, proveravaju, itd. Nemojte da me shvatite pogrešno, ne odobravam ovo, samo objašnjavam. Lično, ne volim nimalo ljubomorne osobe bilo kog pola. Zbog svega nabrojanog. Međutim, ono što je kul kod momaka je to da vas neće svaki put kada se ne javite sumnjičiti kako ga varate, kao što do žene rade. Opet karikiram, ali činjenica je da su žene te koje mnogo češće proveravaju na razne načine da li ih njihovi mužjaci varaju ili ne. Samo što one to rade mnogo suptilnije. Što opet dovodi do zaključka da su one podložnije onome gorenavedenom od momaka.
