Anastasija Grujić otkriva omiljeni par obuće koji se može kombinovati za sve prilike

Mikro trend: Ovaj detalj čini da svaki autfit izgleda super-moderno!

Tvoj novi saveznik u borbi protiv neželjenih dlačica: Philips Lumea

Ova serija će te inspirisati da se boriš (i izboriš!) za svoja ženska prava!

Da li će nam razvoj veštačke inteligencije doneti zastrašujuću distopijsku budućnost?

Detaljan vodič za odabir pudera prema tipu kože – koji će ti savršeno odgovarati!

Zašto je ishrana bogata antioksidansima idealan način da na zdrav način ubrzaš metabolizam i pripremiš figuru za leto?

Zašto nas je maskara obogaćena ekstraktom kokosa oduševila – a sigurni smo da će i tebe! (BLOG)

NAGRADNI KVIZ: Odgovori na svega 6 pitanja i pronađi savršen puder za svoj tip kože!

Fashion vintage stil uz koji ćeš biti prepoznatljiva na maturskoj večeri

Voleo bih

Voleo bih

Dragi dnevniče,

Voleo bih…

…da se svet okrene naglavačke za jednu noć. Da bolesni postanu zdravi, zdravi da postanu bolesni, siromašni bogati, a bogati siromašni. Nemoćni da preuzmu vlast, tužni da se valjaju od smeha, da usamljeni budu voljeni, voljeni da ostanu sami. A onda sledeće noći da se sve vrati nazad, pa sledeće da se ponovo promeni, pa sledeće da se sve opet vrati nazad… i tako u krug. A ja svaki put, samo da probam nove cipele. Čisto iz radoznalosti.

…da manje boli kad vidim bolesnog psa na ulici ili one siromašne što su poklekli pred tugom i beznađem što nikako ne umeju da nađu razlog za osmeh. Ili da imam bar čarobni štapić i kristalnu kuglu. Veliku tamnoplavu odoru sa zvezdama na njoj i kapu – kupu sa nacrtanim mesecom i malom ćubom. I dugu belu bradu, naravno. Da im pomognem, svakome po toplu čorbu, da im “napravim” drugove, uzvraćene ljubavi, krovove, osmehe, sunce, i šale od kojih se čak i kamenje grohotom pomera, a cigle zidarima kikoću pravo u facu.

…da skupim sav novac ovog sveta i od njega napravim veliko brdo. Da ga zapalim i skupim okolo sve one što se u životu mrznu, da se ogreju o pohlepu i nepravdu civilizacije. Da sve krenemo ispočetka, a onda da uvedemo novi sistem u kojem se sve plaća pesmom. I novu eru u civilizaciji – eru uličnih svirača. Za dva hleba i dva mleka moraš da pevaš dve strofe. I onda samo stanem sa strane i gledam one debele bogate kako pevaju i sviraju račune konobaru u restoranu, muziku da kite pesmom, svetske vlade kako pevaju budžete, a preljubnici kurvama serenade.

…da učinim ljude pametnijim, pa da se konačno nasmejemo zajedno, gledamo u nebo, Mesec i zvezde. Da vrednosti budu šaka u šaku, i obraz na obraz. Da pustimo fokus, grabež, pohlepu, lakat u rebra, đon preko lica, karijere i sve marketing stručnjake. Ili bar ja da budem gluplji, al’ sa oštrijim laktovima, da se smejem “Kursadžijama”, slušam “Grand” i verujem da Đilas iskreno želi Beograd u Evropi, u kojoj neće moći da krade moj grad i siluje naše medije, mada… kad malo razmislim, ipak to ne, bolje da budemo pametniji.

Voleo bih još mnogo toga, na primer, da odem na Mars i Mesec, ili da svakoga dana celi svet, tačno u podne, mora da stane i dva minuta ide natraške. Da predahne i okrepi se. Osvrne oko sebe, možda je nešto zaboravio idući samo napred. Da laž služi samo za smeh, a da smeh pokreće rakete put vasione i dalje. Da sve ološe, bezveznjake i dosadnjakoviće stavimo na police i u fioke. Za ostale, voleo bih da tačno za svakog postoji ona druga polovina, koja se savršeno uklapa, i da suština života bude kao u pesmama, da je nađeš i osvojiš.

A što se mene lično tiče, moj dnevniče, evo, ne moram da letim, ali samo da mogu da trčim i skačem preko zemunskih krovova, ili da mogu posedeti na dnu okeana, ponekad. Ili bar na dve sekunde da osetim isto što i Hendrix kad bi svirao “Little Wing”, i Luther King kada bi rekao “I have a Dream”. Da mi nebo bude krov, a pas da mi bude brat, drveće i vetar da sviraju, kiša da udara ritam. Da živim život inspiracije, a ne uspeha. Davanja, a ne zgrtanja.

Ako ništa drugo, voleo bih da budem hrabriji i luđi, ili da bar naučim da plešem, i onda krenem niz ulicu, nakrivim šešir. Onaj moderni, crni, sa plitkim obodom, hipsterski. Da vazduh oko mene treperi u ritmu, a ja sam kao kul, idem i igram. Jebe mi se šta ko misli, jer svakog ko me pogleda sa čuđenjem, prekorom i podsmehom zaspe kiša iz malog oblaka koji me prati i daje bas… na moj glas.

Preuzeto iz: “Besmislenog dnevnika jednog H8-era”


Amitz Dulniker u zvezdanom nebu vidi šta ste sve sakrili od sebe i drugih. Zna šta želite, mislite i volite. Zna sve: da ste nesrećni, nesigurni, perverzni i neodlučni. Ako budete dobri, neće to podeliti sa drugima. Amitz je takođe i autor “Besmislenog dnevnika jednog H8-era”.

Editors choice