“Na kapiji srca napisao sam “Zabranjen ulaz”. Ali ljubav stiže i s osmehom uzviknu: “Ja ulazim svuda”.”
Ljubav je mač sa dve oštrice. I dok ume da nam pruži nezaboravne i magične trenutke, vinuvši nas u neslućene visine i predele neopisive radosti i ushićenja, ume i da nas ostavi slomljene i razočarane, bez snage za novi početak. Posle velikog kraha možda i nije čudno zaključati svoje srce i odbijati da se prepustimo nepredvidivim strujama ljubavi. Ali ljubav nas ne pita, ona je čista i snažna sila spremna da se bori sa gvozdenim kapijama srca, nenadano i bez dozvole uvlači se pod našu kožu, srce i misli. Pokušavati da se oduprete suzama i bolima uzaludna je borba, jer one su sastavni deo svake velike, ali i male ljubavi. I u srce koje strahuje nastaniće se ljubav, ali “strah isteruje ljubav napolje”. Samo hrabro srce dostojno je ljubavi.
Živela ljubav
“Rizik je voleti. Šta ako ne uspe? Ah, ali šta ako uspe?”
Ljubav je, kao i život, strmovita, neizvesna i bez garancije. Prepuštanje ljubavi nije jednostavno, iziskuje more strpljenja i snage, kao i hrabrosti da se suočimo sa svime što donosi. Svakako da avanturu ljubavi prati rizik i saznanje da će joj možda doći kraj, ali nosi i priliku da budemo voljeni i ušuškani u najlepšu stvarnost obojenu bojama srca koje voli i voljeno je. Mi biramo.
Stefana Pavlović: “Jer ja sam za teatre sa mnogo srca i vatre, teatre smeha i suza, gde nikad ne vlada red, gde ima i svađe, i pesme, i vriske, i aplauza. I kraj se ne zna unapred!”
