“Nasmešila si se i stala pričati ni o čemu, a ja sam osetio kako sam tako nešto već dugo očekivao.”
Najlepša je spoznaja trenutka kada vaše srce poklanjate nekom drugom, i čini se kao da upravo taj trenutak u nama obitava večno i kralj je naših uspomena. Divno je kada u drugoj osobi pronađemo delić sebe, razumejući celim bićem da je baš taj neko sve što nam je od života u stvari i trebalo. Osećaj svesnosti da smo pronašli nekog o kome smo sanjali, maštali, koga smo čekali… neprocenjiv je!
“Radije ću se suočiti s neuspehom ako si ti uz mene, nego s uspehom uz bilo koga drugoga.”
Retki su ljudi spremni da se odreknu prolaznih životnih uspeha i zadovoljstava zbog ljubavi, zato kada naletite na takve, dragoceno ih čuvajte. Pred teškim dilemama da li izabrati put ljubavi i nesigurnosti ili prohodniji put racija u kom nema vremena za predavanje ljubavi, mnogi se zbog slabosti, lenjosti i konformizma odluče za drugi put, iako možda njihovo srce lupa podjednako snažno kao i u onog ko je spreman da se za ljubav bori. Kada svedemo račune života, shvatamo da su uz voljenu osobu uspesi neuporedivo slađi, te da i ako smo puni slave, moći i uspeha, a nemamo sa kim da ih podelimo, u stvari smo pusti iznutra. Neuspesi nas svakako čekaju, gotovo na svakom koraku, bez obzira na to da li kroz život plovimo u istinskoj ljubavnoj zajednici, kvaziljubavnoj vezi ili solo. Pa zar nije onda najlepše podeliti brige sa nekim ko nas iznad svega razume, čeka i voli? Uz pravu osobu, život može biti čudo.
Prethodne tekstove iz serijala “Voli me danas” možete pročitati ovde.
Stefana Pavlović: “Jer ja sam za teatre sa mnogo srca i vatre, teatre smeha i suza, gde nikad ne vlada red, gde ima i svađe, i pesme, i vriske, i aplauza. I kraj se ne zna unapred!”