“Zašto bi čovek morao voleti retko da bi voleo mnogo?”
Ljubav je i ono osećanje neopisivog ushićenja koje nas iznenada obuzme i traje samo jedan dan, a sećanje ga produži u večnost
Čoveku nije dato mnogo mogućnosti da dokuči velike, tajne ljubavi. Ljubav je i ono osećanje neopisivog ushićenja koje nas iznenada obuzme i traje samo jedan dan, a sećanje ga produži u večnost. Ljubav je i nekoliko godina, čistih i uzburkanih, raznolikih osećanja koja snažno sjedinjuju dva bića, ali misteriozno nestanu. Ipak, ne možemo reći da često stižemo do vrha ljubavnog gejzira. Kao da se sav naš trud da volimo i nadanja da budemo voljeni pretvara u nekoliko snažnih doživljaja najveće sreće kada smo voleli mnogo.
“Više je za žaljenje onaj koji zbog pameti izgubi ljubav, nego onaj koji zbog ljubavi izgubi pamet.”
Sledeći svoje srce postajemo bolji i pametniji, bogatiji ljudi, sa raskošnom paletom sećanja, emocija i misli
Dobro došla, ljubavi! Zbogom pameti! To što postajemo slepi i gluvi, padajući u posebnu vrstu ludila i ekstaze, a izgubljena pamet nas doziva u nadi da nije zauvek ostavljena, ne čini nas manje vrednim od onih, koji dobro čuvajući svoju životnu računaljku, održavaju svoj duh u stanju bezlične ravnoteže. Upravo suprotno, sledeći svoje srce postajemo bolji i pametniji, bogatiji ljudi, sa raskošnom paletom sećanja, emocija i misli.
Prethodne tekstove iz serijala “Voli me danas” možete pročitati ovde.
Stefana Pavlović: “Jer ja sam za teatre sa mnogo srca i vatre, teatre smeha i suza, gde nikad ne vlada red, gde ima i svađe, i pesme, i vriske, i aplauza. I kraj se ne zna unapred!”
