Dakle, skoči i poleti, kao u snovima. Obrušavaj se i uzdiži tako snažno i strelovito, da pocepaš zastore romantike i ostaviš dronjave froncle iluzije da vijore za tvojim tragom. Ostavi trag. Sada. Prošišti poput meteora kroz atmosferu zaljubljenosti i šibaj dalje, više, dublje, u ljubav i zahvalnost. Ne zadržavaj se zbog razočaranja, ne klimaj glavom mudro i ne govori čežnjive reči, nego živi ljubav. Još malo, dok si tu.
Ne štedi sebe, voli bespoštedno. Zato što ta ljubav ostavlja trag, onaj koji slede kamikaze poput tebe. Ne plaši se izgaranja. Bolje da sagoriš u plamenu, nego da se samo malo očađaviš i oprljiš i tako nagoreo smrduckaš okolo, držeći se kao da znaš nešto što drugi (još) ne znaju.
U životu nema garancija (čula sam to sto puta), a ako ih ima, onda imaju ograničen rok. Papiri i pečati su iluzija, koliko i zaljubljenost. Nema pečata koji će zauvek spojiti ljubavnike, niti zaljubljenosti koja neće proći poput olujne noći. Nema poezije u ljubavi. Ljubav je krv i meso, sa dušom u nosu. Ljubav nosi dušu u mesu, roka trajanja ograničenog na sada.
Sadašnjost je stecište sve bezvremenosti, koju ćeš ikada iskusiti – ako se usuđuješ da saznaš ono što što drugi ne znaju.
Voli sada. Život, sebe, ptice, papkare, divljač i nejač. Dok trepneš, krv se zgruša i meso istruli. Ostavi trag, širom otvorenih očiju.
Naslovna fotografija: instagram.com/atyourtaste
Aleksina Đorđević
