Da li ste nekada nekome rekli da ga volite? Da li to inače govorite? Da li ste nekada nekome rekli koliko ga volite? Da li često govorite o svojoj ljubavi? Ne? Nikad? Vreme je da počnete!

Do sada ste verovali da se ljubav ne treba iskazivati rečima. Tačno. Ali samo donekle. Ljubav nije osećanje. Ljubav nije misao. Ljubav nije filozofska kategorija. Ljubav nije samo kratkotrajno “volim te” koje ćete izgovoriti naglas. Ljubav je sve ovo zajedno! Ljubav je stanje duha! Ona je kao vazduh, ne možemo je videti iako je svuda naokolo, ali je možemo osetiti kada dune i zagreje nas, ili nam pokvari frizuru, odnese kišobran, obori nas s nogu. Ona je poput zraka sunca – svi osećaju njenu sveprisutnost, iako neki više vole da navuku zavese. I uvek dela. Kada je želimo i kada je ne želimo, kada smo dobri i kada nismo dobri, kada smo živi, ali i kada umremo. Dobro. I čemu onda iskazivanje nečega što je toliko očigledno i osetno?

Zaboravljate da je čoveku data moć govora? Životinje mogu da vole, ali nikada to i da kažu. Ljudi, s druge strane, svoju ljubav, kao i misli, mogu da potvrde rečima. I ne treba se uzdržavati niti stideti. Voleti, pokazivati ljubav delima, i još pričati o tome – deluje vam stvarno previše? Znate onu narodnu da “od viška glava ne boli”? Držite se toga. Jer od viška u ljubavi sigurno neće boleti!

Slika 141 “Volim te” ili “Ljubim te” – pitanje je sad!

Životinje mogu da vole, ali nikada to i da kažu

Jezik je lepota ljudskog bića. Jezici nas razlikuju, ali i spajaju. Rečenica “Volim te”, uz manje ili veće izmene u konstrukciji, ako zanemarimo društvene stege nekih naroda, postoji u svakom jeziku. I svuda ima isto značenje. Ponegde će “glagol ljubavi” imati isti oblik kao “imenica ljubavi”, dok u nekim drugim jezicima (kao i u našem) – neće. Negde će se u korenu “glagola ljubavi” prepoznati osnove drugih reči kao što su “grliti”, “ljubiti”, “želeti”, “milovati”, ali će značenje ostati isto. Neki jezici imaju čak više načina za iskazivanje istog stanja, kao što je na primer španski (te amo i te quiero).

U srpskom je “ljubav” sazdana od “ljubiti”. A “ljubiti” je nekada značilo “voleti”. Još arhaičniji glagol bio bi “ašikovati”. Iz “ljubiti” su nastale gomile drugih reči, kao što su: ljubakanje, ljubavnik, ljubaznost, ljubimac, ljubimče, ljubitelj, ljubavan, ljubavni, ljubak, ljubazan, ljubljen, ljubičast, pa i cvet ljubičica, kao i negativna reč “ljubomora”; ili derivati nastali prefiksacijom kao što su, na primer, “poljubac” ili “zaljubiti se”, pa i “odljubiti se”, što da ne! Mnoga imena stvorena su iz ove reči – Ljubica, Ljubomir, Ljubiša, Ljubenko, Ljubo i Ljuba, Ljubinko i Ljubinka, Ljuben i Ljubena. Ako je neko od ovih imena vaše, trebalo bi da budete ponosni, jer posedujete ime u čijem korenu se krije najlepša srpska reč i najlepše ljudsko stanje – ljubav.

Glagol “voleti”, kao i imenica “volja”, nisu bile toliko produktivne kao “ljubiti” i “ljubav”, jer su stranog porekla i relativno su nove. Kao što možete primetiti, reč “volja”, od koje je nastalo “voleti”, ima istu osnovu u mnogim jezicima: “volonté” (francuski), “will” i “volition” (engleski), “voluntad” (španski) i “voluntat” (katalonski), “wollen” (nemački), “volontà” (italijanski), “vůle” (češki), “vil” (danski i norveški), “wola” (poljski), “voință” (rumunski), “vilja” (švedski), “vôle” (slovački), “воля” (svi istočnoslovenski jezici), “voluntas” (latinski), itd. Isti koren može se pronaći i u latinskoj reči “volare” u značenju “leteti”, kao i u rečima svih romanskih jezika sa ovim značenjem. Ali, iako istih osnova, ove dve porodice reči danas označavaju različite pojmove. Mada, svako ko voli i ljubi, istovremeno i leti. Zar ne?

Nekima će glagol “voleti” delovati previše tuđinski, neprikladno, slabašno, previše daleko od reči “ljubav”. Ali, ako malo razmislite, shvatićete koliko se logike krije u toj reči. Svako od nas poseduje ljubav, ali da bismo je postali svesni i iskazali je drugima, potrebna je volja. Zbog toga reč “voleti” i te kako opravdava svoje zaslužno mesto.

Slika 230 “Volim te” ili “Ljubim te” – pitanje je sad!

Ne kažu džaba da ljubav ima krila

Naposletku, potpuno je nebitno kako ćete izgovoriti svoju ljubav. Da li će to biti na španskom, engleskom, japanskom, havajskom, arapskom, hebrejskom ili kliktavim jezicima Afrike (ako ih znate) – nikoga nije briga, osim osobe koja to treba da čuje. Bitno je da svoju ljubav, ili svoju “volju”, izgovarate glasno, smelo, pobednički.

“Ne mogu da kažem volim te… Ne mogu da to tek tako olako izgovorim! Ipak je to iskaz sa težinom”, kaže vaš prijatelj, sin, ljubavnik. Možda i jeste besmisleno ići unaokolo i govoriti osobama koje ne poznajete najbolje kako ih volite. Tada će vaše “govorenje ljubavi” delovati isprazno i neubedljivo. Jer – potrebna je iskrenost. Ali ako stvarno stojite iza svojih reči i svesni ste, bez obzira na stepen poznanstva sa osobom kojoj se obraćate, svoje ljubavi, onda slobodno vičite na sav glas da volite, da “ljubite”. Kamo lepe sreće da umesto svake bombe, svakog metka i svakog pogleda mržnje padne jedno “volim te”! Svet bi postao polje LJUBičica, ljudi mnogo LJUBazniji i LJUBavniji, a LJUBičasto ispod očiju – modrice od poLJUBaca.

Sa osobama koje dobro poznajemo i koje mnogo volimo ne bi trebalo nikada da se ustručavamo, već da im, iskoristivši svaki mogući trenutak, delima, dodirima i poljupcima pokažemo koliko ih volimo, a rečima sve to začinimo. Ukoliko nemate naviku da izgovarate svoju ljubav, ili znate nekog ko ima taj problem, neka vam današnji dan bude svečani početak. Nemojte čekati. Trčite u susednu sobu, uzmite telefon u ruke, otvorite prozor – i vičite onoliko koliko volite. Jedno “volim te” neće nam oduzeti ni desetinu daha koji smo udahnuli, a sa sobom će nositi poruku od golemog značaja.

I nemojte čekati sledeći Dan zaljubljenih. Neka vam on služi samo kao podsetnik i pokretač. A neka vam dani ljubavi budu svi dani vašeg života.

Vreme je da prestanemo da budemo proračunati i uzdržani. Vreme je da prestanemo da budemo sujetni i sebični. Kratko i jasno – vreme je za ljubav.

“Volim te” ili “Ljubim te”? Ma, kao da je bitno! Sve je to ljubav!

Izvori fotografija: picstopin.com, justlikefie.com, webspace.webbring.com


Đole Manić je čovek. A biti čovek nije mala stvar. Više o tome na blogu “DownTown“.

Comments