Žene stalno ovo rade. Smaraju muškarce svojom pažnjom koja je na granici, a često i preko granice zabadanja nosa u njegovu privatnost. Ponašaće se kao gejše, jer ga mnogo vole, a kad im on prebaci da nemaju sopstveni život i da bi mogle malo da ga puste da diše, biće povređene i pozivaće se na svoja osećanja.
I stvarno tako misle. Nemaju pojma da se postavljaju u položaj mučenice i da zapravo čeznu za sadističkim partnerom, koji bi im omogućio da ispolje svoj mazohizam.
Zašto to rade? Ne zato što vas tako bespomoćno obožavaju, nego zato što identifikuju ljubav sa žrtvovanjem.