Anastasija Grujić otkriva omiljeni par obuće koji se može kombinovati za sve prilike

Mikro trend: Ovaj detalj čini da svaki autfit izgleda super-moderno!

Tvoj novi saveznik u borbi protiv neželjenih dlačica: Philips Lumea

Ova serija će te inspirisati da se boriš (i izboriš!) za svoja ženska prava!

Da li će nam razvoj veštačke inteligencije doneti zastrašujuću distopijsku budućnost?

Detaljan vodič za odabir pudera prema tipu kože – koji će ti savršeno odgovarati!

Zašto je ishrana bogata antioksidansima idealan način da na zdrav način ubrzaš metabolizam i pripremiš figuru za leto?

Zašto nas je maskara obogaćena ekstraktom kokosa oduševila – a sigurni smo da će i tebe! (BLOG)

NAGRADNI KVIZ: Odgovori na svega 6 pitanja i pronađi savršen puder za svoj tip kože!

Fashion vintage stil uz koji ćeš biti prepoznatljiva na maturskoj večeri

Volim te jer…

Volim te jer…

1/3

Ako bismo podvukli crtu i pokušali da sravnamo račune kada je reč o mom emotivnom životu (Sva pravila razuma nalažu da se poslužim “moja najbolja drugarica” kamuflažom, ali ja nemam taj prilepak-odnos ni sa jednom od svojih drugarica, pa mi je malo glupo da lažem), rezultat bi bio… Predstavimo to ovako: Da sam Srbija, bila bih u dugu do potiljka (Oprosti, Srbijo, znam da ti to već jesi, pa tako dobijam na uverljivosti).

Inače, nisam baš neki primer uz koji bi psiholozi (bar kad je reč o ovom slučaju) mogli da se uz prvu jutarnju kafu naslađuju tezom o nedovoljnoj količini pažnje i uništenom detinjstvu koje je dovelo do kasnijih problema u emotivnim vezama. Zato moji roditelji, ta divna bića koja su me odgajila, s vremena na vreme, a kako godine prolaze i sa primetnom tugom i nevericom u očima (To je onaj pogled koji kaže: ’Ćero, kako si ti uopšte završila fakultet? Ako tom brzinom učiš, prvu normalnu vezu ćeš imati kad se ponovo vratiš u pelene…) postave naizgled vrlo jednostavno pitanje: “Šta si u njemu videla?” (Ima i onih komentara: I Zabela ti nije ravna… ali tada se samo šale. Bar se nadam).

par Volim te jer…

I onda, a to su vrlo retke prilike, nemam šta da kažem. Ne znam. Nisam sigurna.

Srećom, obično mi se posle nekoliko meseci loše veze povrati vid, pa lagano nastavim dalje. I pitanja prestanu. Do sledećeg “Stop znaka” (u koji udarim svom snagom i opet vidim svet u 50 nijansi sive, što će reći patetično pojednostavljeno).

Ovaj put nikako da progledam. Kao katarakta koja se stalno vraća. Kada ode, danima se pitam zašto ne odustanem. Nikola Kojo bi rekao: “Još samo dve-tri hiljade, pa ću da se smirim…” Ima toliko ljudi, među njima i zanimljivih, ne verujem u “jedan na jedan” priču o uklapanju duša, osim ako taj jedan nije promenljiva u jednačini. A ipak… I tako sam odlučila da popišem razloge i napravim spisak kao da sam krenula na Kalenić…

Editors choice