Ali, ako voliš svoju dugu ravnu kosu, doživljavaš je kao deo sebe, kao izraz svoje ličnosti i najviše voliš da je nosiš sveže opranu i puštenu, sviđa ti se kako ti pada na lice i kako zaleprša kad dune vetar, voliš da osetiš kako miriše i povremeno pomaziš njenu svilenu površinu sa odsutnim uživanjem, kao kad maziš kućnog ljubimca. Kompleksan je odnos prema dugoj kosi i uopšte nije lako odlučiti se na neke frizerske intervencije, iako ona postaje opterećenje u svakodnevnoj životnoj gužvi i najređe su prilike da je nosiš puštenu, a da ti ne smeta.
Ako ipak rešiš da nešto promeniš, da dozvoliš da makaze malo porade na obliku tvoje kose, nameće se logičan izbor – sačuvati dužinu i usredsrediti se na oblikovanje kose oko lica, skratiti je stepenasto (ako baš ne želiš šiške) i asimetrično, tako da možeš lako da menjaš mesto razdeljka – na sredini i sa obe strane – i da time osvežavaš svoj izgled. Povremeno možeš da napraviš i cik-cak razdeljak, on uvek deluje atraktivno, a ne zahteva od tebe posebnu veštinu.
