Na pomen Boba Marlija (Bob Marley) ljudi postanu svesni koliko je njihov svakodnevni život ponekad komplikovan, nerazumljiv i često prožet preprekama sa kojima ni oni sami nemaju snage da se izbore. Mogu samo da se prisete melanholičnog i jednostavnog načina življenja pomenutog rege pevača, čija je filozofija bila usmerena upravo ka jačanju prijateljskih veza. Pročitajte na koji je način Marli objasnio suštinu i lepotu osoba koji se nazivaju tvojim prijateljima.
‘‘Volite život koji živite, živite život koji volite’’
“Duboko verujem da samo jednom u životu sretneš ljude koji su u stanju da ceo tvoj svet okrenu naopačke.
Reći ćeš im stvari koje nikada ranije ni sa kim nisi podelio, oni će upiti sve što kažeš, i zapravo – poželeće da čuju još. Delićete nade u budućnost, snove koji se nikada neće ostvariti, ciljeve koje nikad niste dostigli i brojna razočaranja koja će život baciti pred vas.
Kada ti se dogodi nešto divno, nećeš izdržati da im ne kažeš, jer znaš da će deliti tvoje uzbuđenje. Nije ih sramota da plaču s tobom kada si povređen ili da se smeju s tobom kada praviš budalu od sebe. Nikada neće povrediti tvoja osećanja ili učiniti da se osećaš manje vrednim, radije će te uzdizati i ukazivati na stvari koje te čine posebnim, čak i lepim.
Kada su u blizini, ne postoje pritisak, ljubomora ili takmičenje, već samo tiha smirenost. Možeš da budeš ono što jesi i ne brineš šta će misliti o tebi, zato što te oni vole baš zbog toga što ti jesi. Stvari koje većini ljudi deluju beznačajno – poput poruke, pesme ili šetnje, postaju neprocenjivo bogatstvo, koje čuvate na sigurnom, u svojim srcima, do kraja veka.
Vraćaju ti se sećanja na detinjstvo i tako su jasna da ti se čini da si ponovo mlad. Boje su svetlije i sjajnije. Iako nije bio česta pojava ili ga uopšte nije bilo, smeh je postao deo tvog svakodnevnog života. Jedan ili dva telefonska poziva tokom dana pomažu ti da preguraš radno vreme i uvek ti vrate osmeh na lice.
U njihovom prisustvu ne postoji potreba za neprekidnom pričom, osećaš se zadovoljnim što su ti blizu. Stvari koje te nikad nisu interesovale postaju ti fascinantne, zato što znaš da su bitne osobi koja je za tebe posebna. Misliš na tu osobu u svakoj prilici i šta god da radiš. Na njih te sećaju jednostavne stvari poput svetloplavog neba, nežnog vetra, pa čak i olujnog oblaka na horizontu.
Otvaraš svoje srce, iako znaš da jednog dana može biti slomljeno, i u tom otvaranju osećaš ljubav i zadovoljstvo za koje nisi ni sanjao da su mogući. Shvataš da je ranjivost jedini način da pustiš svoje srce da oseti pravi pritisak, toliko stvaran da te plaši. Pronalaziš snagu u činjenici da imaš pravog prijatelja i verovatno srodnu dušu koja će ti ostati verna do samog kraja.
Život izgleda potpuno drugačije, uzbudljiv je i vredan življenja. Tvoja jedina nada i sigurnost leže u uverenju da su oni deo tvog života.”
Uvek za Marlija možete reći samo lepe stvari. Poštovaoci njegovog rada i dalje uživaju u stihovima koje je sam sastavljao, a mnogima reči, naročito dela, ostaju vodilje za teške trenutke u životu. Možda se i nađe pojedinac koji će nastaviti i nadograditi Marlijev lik i delo, svestan značaja ovog pevača za kulturu i sveukupno vaspitanje jednog naroda.
Bojana Andrić je večiti zaljubljenik u knjige Nore Roberts i Paula Koelja. Voli da voli, bez ograničenja i predrasuda. Dan joj nije potpun bez taktova dobre pesme, osmeha najdražih, jagoda, sladoleda, sladoleda sa jagodama, popodnevne dremke, maženja, češkanja. Odbijaju je ljudska glupost, ograničenost i lenjost. Omiljena, do skoro usvojena parola: “Mene ne zanima šta vi mislite o meni, jer ja o vama ne razmišljam uopšte” (Coco Chanel)
