Drage moje dame, kada nekog prijatelja suštinski gotivim, ali mi neko određeno vreme taj isti ide na nerv, obično mu poželim da u solarnom povratku ima retro Merkur. Pa neka mu cele godine ispada telefon iz ruke, nek’ mu donose pogrešnu picu, nek’ pet puta vadi isti dokument i da mu bar tri puta isključe mobilni telefon greškom. To, naravno, podrazumeva da cele te godine, sve što kaže i napiše drugi razumeju, ali potpuno pogrešno. I da se svađa za svaku sitnicu sa svojim okruženjem. Eto!
Znači zapamtite, kad nekog volite, ali vas u tom trenutku nervira, kletva glasi: “Da Bog da u Solaru imao retro Merkur. Eto ti!”
E, takav je Merkur ovijeh dana na nebu, pa ću ja pisati tekst koji nema veze sa astrologijom, ali će svakako biti pogrešno shvaćen.
Dakle, već sam nekud pomenuo da se razumem u modu kao Marica u kriv “ljubavni mišić”. Inače, za ovogodišnji “solar” mi je jedna prijateljica poželela da se konačno zaljubim u neku manekenku. Ja sam joj se zahvalio na lepim željama i rekao da bih ja radije da se zaljubim u nešto uhranjeno. Međutim, kako sam ja čovek penisate sreće, desilo mi se upravo to iz njene želje. Dobro, nije baš neuhranjena, ali kad hodam pored nje osećam se kao Deni De Vito. No, moj privatni život nije tema ovog teksta. Rekoh već da nije ni moda, jer se u nju ne razumem. I sada će većina vas pomisliti da su tema ovog teksta manekenke. Bilo bi nepristojno da kažem da se u njih razumem – recimo da znam ponešto, ali nije ni to u pitanju. Tema ovog teksta su ljudska prava.
Da, baš tako – ljudska prava.
I to naročito prava gej populacije. Ne zato što sam ja nešto posebno human i dobar čovek, već iz čiste lične koristi.
Naime, često sam kao mlađi vodio rasprave sa drugarima oko izgleda manekenki. To i nisu bile neke rasprave, jer je zaključak uvek bio isti. Na manekenke smo se ložili samo zato što su one manekenke i zato što je društveno prihvatljivo da se muškarac loži na manekenku. Međutim, realno gledano tokom mog kasnog puberteta manekenke su postale čačkalice, bandere, žirafe…
