Tokom istorije, manekenke su bile prvo malo masnije, vremenom su u modu ušle one “mesnate”, pa su onda glavne postale one što izgledaju onako, kao da samo doručkuju, a za ručak jedu salatu i možda neki komad piletine, večera ništa, da bi u jednom trenutku u mankenstvu ušle u modu one koje imaju tri obroka nedeljno ili čak mesečno.
Na primer, Kejt Mos. Okeeej, na šta bre to liči? Kejt u meni izaziva sažaljenje, a ne ne znam kakvu seksualnu požudu. Kad nju vidiš, jasno ti je da se manekenke više ne probijaju po sistemu “s kim ja da se jebem da bih uspela u mankenestvu?” Ni sa kim, ‘ćero. Ni sa kim. Da si bata, pa da te i uputimo na neke adrese, ali ovako, stvarno ne znam šta da ti kažem.
Dakle, tako se u vrhunskoj modi pojavi jedna Kejt Mos koja može da prođe kao bata, iako joj u ličnoj karti piše da je seka. Ne želim da budem politički nekorektan i da kažem da modom vlada gej lobi, jer bih onda diskriminisao strejt ljude koji su u svetu mode, ali modom vlada gej lobi. I kada sam ukapirao da oni iz gej lobija forsiraju žene koje liče na dečake i da će, ako se tako nastavi, moj ideal ženstvenosti otići dođavola u nepovrat, shvatio sam da moram nešto preduzeti. Pod hitno.
Bar pola godine sam imao razne ideje. Od onih zabranjenih zakonom do onih zabranjenih religijom. Na kraju sam odlučio da se borim za ravnopravnost i ljudska prava. Tako je najbolje. Tiha voda breg roni.
Moja logika je bila jednostavna: ako uspemo da odbacimo predrasudu da je muškarac maneken obavezno gej, onda će se više muškaraca prijavljivati u manekene. Ako se više muškaraca prijavi u manekene, onda će možda ovi iz modnog gej lobija malo zapostaviti ove devojčice koje liče na dečake. Kad oni to zapostave, onda ćemo u prazan prostor uskočiti mi sa Balkana koji ipak volimo nešto malo mesnatije kao ideal ženstvenosti i vratiti stvari na svoje mesto. Eto, to mi je strategija u dajdžest izdanju.
A što se muškarca tiče koji se prijave da budu manekeni, konačno će osetiti sve prednosti laganog proboja na vrh po sistemu “s kim ja da se jebem da bih uspeo u mankenestvu?” Ravnopravnost i emancipacija. Što bi naš narod rekao: “i vuk sit, i ovce na broju”.
Da ne dužim dalje, ovo je moj javni apel modnom lobiju.
Dragi moji radnici u svetu mode, ja, Amitz Dulniker, koji se ne razume u modu, niti ga ista interesuje, ali kao veliki borac za ljudska prava i veliki ljubitelj ženskih oblina, molim Vas da u duhu obostrane dobre volje i u skladu sa borbom za ravnopravnost i ljudska prava, vratite u modu nešto mesnato kada su pitanju manekenke. Nije fer da ja i meni slični, iskreni i pravi obožavaoci lepšeg pola, ne možemo da odlučujemo šta je to lepo kada su žene u pitanju, samo zato što ne umemo da sklopimo boje ili da dizajniramo i sašijemo neku dobru odevnu stvar.
Hvala.
P. S.
Ako sam rekao nešto što svi ne mislimo ili sam bio politički nekorektan, netolerantan, Balkanac i muški šovinista, molim sve da mi oproste unapred. Retro je Merkur na nebu, pa iz pera svašta ume da izleti ovih dana.
Amitz Dulniker u zvezdanom nebu vidi šta ste sve sakrili od sebe i drugih. Zna šta želite, mislite i volite. Zna sve: da ste nesrećni, nesigurni, perverzni i neodlučni. Ako budete dobri, neće to podeliti sa drugima.
