Oni koji radije biraju sopstveno, od bilo kog drugog društva, kada god imaju prilike da biraju, odlikuju se visokim vrednostima koje su na mnogo nižem nivou kod osoba koji ne vole samoću i nastoje da uvek budu u (bilo kakvom) društvu, jer kad su sami, ili se dosađuju, ili se plaše. Uz ljubav prema samoći (koja nije rezervisana samo za introvertne tipove), redovno ide viši nivo svesti o sebi, visoki moralni standardi, stil života koji se odlikuje slobodom mišljenja, kritičkom svešću, integritetom i hrabrošću.
Snaga i nezavisnost
Osobe koje vole samoću ne zavise od drugih. Njima ne treba niko da im popravlja raspoloženje, da ih teši, da odobrava njihove odluke i postupke. Oni poznaju sebe i slušaju sebe – ili snose posledice kad im ne uspe da sebe prepoznaju ili poslušaju, i nikome se ne žale zbog toga.
Empatija
Usamljenici su razvili veliku sposobnost empatije, putem posmatranja i dubokog promišljanja. Njih zanima kako se ljudi osećaju, kako razmišljaju, kako se suočavaju sa svojim problemima i kako od njih beže – oni razumeju sve ljudske slabosti, jer na temelju poznavanja tih slabosti počiva svaka ljudska snaga.
Principijelnost
Znaju šta žele i nije ih lako izmanipulisati i iskoristiti. Oni umeju da prihvate ono što im je nepoznato, a zanima ih, kao i da odbiju ono što deluje vrlo primamljivo, ali izaziva loš i uznemirujuć osećaj.
