Ako ne spadate u one osobe za koje se kaže da drže do sebe, biće vam potrebno malo vežbanja i preslišavanja, da dostignete nešto od njihovog nivoa samopouzdanja. Možda se divite takvim osobama, ili pomalo zazirete od njih, ali budite sigurni da je to jasno ispoljavanje dominacije, siguran znak potrebe da se sakriju nesigurnosti – da se unapred obezbede poeni na svakom terenu i da se zbuni protivnik. Ako moramo da postižemo poene, onda je naš svet pun protivnika koje treba zbuniti na vreme, a možda je baš to ono što nam je potrebno da održimo nivo spremnosti za borbu.
Međutim, postoje i drugi koncepti, oni koji ne podrazumevaju da je život borba i da imate neprijatelje koje treba da porazite, suparnice koje treba da pobedite, protivnike koje treba da ošamutite i pretvorite u obožavaoce. Taj koncept kaže da smo svi mi – ljudska bića – vredni, voljeni i dostojni poštovanja. Svi, bez razlike.
Kad stvari tako postavite, prvo što vam padne na pamet je da li to važi i za ubice, poremećene osobe, kao i za one koji vam zagorčavaju život svojom zlobom i pakošću, a drugo je, odgovor koji se sam nameće. Da, važi za sve. Bez razlike.
