Ali kad postavljamo sebi to pitanje, istovremeno moramo da registrujemo da time ipak stavljamo sebe u vrednosnu kategoriju iznad nekih nižih kategorija, a to onda sigurno znači da smo negde svesni svojih vrednosti, makar i samo u situaciji kada ih upoređujemo sa nečijom, po našem mišljenju, bezvrednošću.
Međutim, taj koncept nam nije potreban. Nije nam potrebno da budemo okruženi lošim ljudima, da bismo mi sami zablistali u svojoj dobroti. Jer i ti loši su u nečemu dobri i odlični. A svakako su mnogo bolji od nas u tome u čemu su loši – jer mi nismo u stanju da budemo lošiji od njih. Dakle, ako je neko lukav, prevrtljiv, lažljiv, prevarant i svi o njemu to znaju, a on i dalje uspeva u svojim prevarama i pridobija ljude svojim lažima, on je prosto odličan u tome, morate priznati. On ima vrednosti koje mi nemamo. Ali mi imamo neke druge.
