Ako do sada već niste to uradili – vreme je. Oprostite sebi zbog svega kakvi ste bili pre, kad niste znali bolje i kad ste samo pokušavali da se snađete najbolje što umete.
Vaša pozicija je bila baš takva – radili ste šta možete i umete, donosili ste odluke, pravili ste izbore. Snosili ste sve posledice tih odluka i izbora, kao što i treba. Setite se kako ste se osećali. Zaista, sasvim ste se iskupili za sve što ste radili dok niste bili dovoljno (ili nimalo) svesni, dok vam je percepcija bila sužena, dok ste bili ispunjeni strahom, besom, inatom, ogorčenjem. Takvi ste bili i niste mogli da budete bolji, niste znali kako.
A znate li zašto niste znali? Zato što niste doneli dovoljno katastrofalnih odluka, zato što vam se srce nije slomilo dovoljan broj puta, zato što niste tonuli dovoljno duboko i ostajali na dnu dovoljno dugo. Niste dovoljno puta udarili glavom o zid koji ste sami podigli, niste ni znali da ste ograđeni i ozidani – dok niste dovoljno puta razblili glavu iz zaleta.
Sada znate bolje. Samo zato što onda niste znali. Naučili ste na teži način. Jer to je način na koji se uči. Ako ste zaista dobro naučili, ako sada znate bolje do nivoa da znate kako znate bolje, pre nego što napravite sranje, dalje učenje će vam biti malo lakše. U onim oblastima u kojima ste stigli do očajanja. U onima u kojima niste, mogli biste.
