Međutim, kada u jednom aspektu svog života znate bolje, kad nešto shvatite i naučite, kad se pomaknete sa mesta na kome ste bili klupko živaca koje reaguje na sve, koje sve shvata lično, koje se trza i pokaskuje na najmanji podsticaj, koje se kotrlja u svim pravcima, udarajući o prepreke poput loptice u fliperu, kada ste jednom osetili sabranost, svest, jasnoću, mir i kada ste iz tog stanja delovali, činili, rešavali bilo koji problem, to iskustvo se utiskuje u vas na organskom nivou i širi se krvotokom. Ako ste uspeli na taj način da rešite neki lični sukob, rešićete i neki problem druge vrste, setićete se da se saberete, umirite i ispraznite um pre nego što pokušate nešto da učinite.
Čim nešto naučite, nastavićete da učite sami od sebe i bićete uzbuđeni, radoznali i zahvalni.
I tada je vreme da se okrenete sebi iz prošlosti, onoj koja je silne sate svog života provela u podrumu svoje nesvesnosti, vrišteći svaki put kad je paučina dotakne po licu, onoj koja se branila, ne zato što je neko napadao, nego zato što se osećala ugroženo, onoj koja je jurila da stigne, zato što je bežala, koja je usput izgazila lekovito bilje i male životinje i poneka srca…
Vreme je da joj oprostite i da joj uputite ljubav i zahvalnost. Jer da nije tako bezglavo jurcala, da nije toliko padala i ranjavala se i bivala komirana i zombirana, da nije okusila blato dna, vi sada ne biste osećali ljubav i zahvalnost. Ne biste znali bolje.
Naslovna fotografija: instagram.com/emperiance
Aleksina Đorđević
