Po psiholozima, ono što izaziva naše vrednovanje sebe i svojih postignuća je naša savest. Okruženi smo nametnutim dužnostima i očekivanjima koja sami postavljamo, a naša svest bi trebalo da je tu da izbalansira potrebu da se dužnosti ispune i da se naše biće oseća korisno i samozadovoljno. Sve, naravno, u zdravoj meri.
Ipak, ono na šta često zaboravimo da računamo je činjenica da naša savest možda nije adekvatno negovana u detinjstvu i da možda nije pravilno “porasla” pa je sada veoma van balansa. Ona nas sada napada i izaziva nam anksioznost, ne dozvoljava nam da uzmemo slobodno popodne, a kamoli da pomislimo na godišnji odmor, i rešena je da nas ne pusti da spavamo onda kada nas ujutru čeka važan projekat.
Naša uplašena savest zapravo se seća detinjstva, u kom smo možda jednom poželeli da se igramo pre nego da napišemo domaći, pa smo dobili veliku grdnju zbog toga, i rečeno nam je da nismo dobri. Nismo dobri jer nešto nismo uradili, dakle – ako uradimo dobri smo, ako ne – celo naše biće je loše i pogrešno. Vezali smo svoje postojanje i važnost za jedan događaj, a sve je to zapravo bila tuđa i pogrešna percepcija nas samih. Niko se nije potrudio da nam kaže da razume da bismo radije napolje, ali da je domaći važan. Niko se nije potrudio da nam sa domaćim pomogne ili nam obeća da ćemo u park da idemo sutra, nakon što danas završimo obaveze. Niko nam nije rekao da sve i da loše uradimo domaći, to ne znači da smo u svemu loši. Niko nam zapravo nije pružio osečaj važnosti – i zato smo sada tu gde jesmo.
Srećom, kada dođemo u ovu tačku iz koje razumemo da nismo krivi za naše aksiozne misli, i da nismo zaista pogrešni nego je neko namerno ili možda slučajno iz svoje nesreće učinio da se tako osećamo – iz nje možemo da se pomerimo. Konstantno u glavi treba da nosimo podsetnik toga da je ono što osećamo kao našu grešku, zapravo, ljudska greška naših roditelja, i da pokušamo da im oprostimo i pomirimo se sa tim. Zatim, da odlučimo da nećemo druge tretirati na takav način, i na kraju – da nećemo ni sami sebe jer dovoljno dugo već jesmo. Svako je vredan postojanja, i to niko ne sme da vam oduzme.
Naslovna fotografija: instagram.com/shtanskaya_photo
Jovana
