“Vreme leči sve” – potpuno se slažem, vremenom izbledi sve, ali ipak ostaju tragovi. Nisam dugo pričala o njemu, a kamoli da sam pomislila na njega, nije mi više bitan. Ali sinoć, sticajem okolnosti dotakla sam se teme njega, moje bolne prošlosti.
Dok sam pričala o svemu, u glavi su mi se vraćalo sve, kao neki film. Scene, priče i čudan osećaj u grudima. Ne osećam ja ništa prema njemu, ali ipak mi je bilo čudno. Možda jer dugo nisam razmišljala o nama, o njemu, o svemu. Možda sve to.
“Ali kako posle svega toga možeš tako lako da kreneš dalje…?” pitala me je i pogledala čudno, kao da očekuje da joj kažem svoj “tajni recept”.
Kako sam uzela dim cigarete, nasmejala sam se, kratko i jasno joj odgovorila: “Ne znam, ali jednostavno sam previše dala sebe, previše truda uložila u nas ali sam se razočarala i mnogo očekivala, da mi je posle svega toga postalo svejedno…”
Napravila je čudan izraz lica kao da mi se divi. Ne treba da mi se divi, probala sam da joj objanim kakve “traume” vučem iz prošloti i kako mi je teško da bilo kom budućem dečku dozvolim da mi priđe, pa čak da probudi u meni taj osećaj zaljubljenosti i želju da se borim oko nekog. Išla sam iz greške u grešku, ali smatram da imam previše godina kako bih sebi dozvolila da mi se iste greške ponove. Ko ne doživi to na svojoj koži onda ne može ni da zamisli kako to ume da boli i koliko to ume da te promeni.
Nije meni teško bez tebe, samo mi je teško što posle tebe više ništa nije isto
“Dobro, ja to razumem ali ti si bila sa njim tolike godine, toliko toga ste delili, prošli zajedno, nije mi jasno zašto imaš strah od njega?”
Kad je izgovorila to strah, samo sam se nasmejala. Nemam strah, ne plašim se njega, ali ja njega vrlo dobro znam. Znam šta može da uradi i znam na šta je sve spreman. Znam ga mnogo bolje nego što on sam sebe zna. Ne bih mogla da objasnim to, ali previše puta sam se našla u ružnim situacijama u kojima je mogao da ispadne veliki problem, ne želim to sebi da radim. Jer znam da ću ja na kraju da najebem.
“Da li si normalna, plašim? Od njega..? Hvala što si me nasmejala. Kad provedeš toliko vremena pored nekog, vrlo dobro znaš kakav je, samo izbegavam da ga vidim, jer vrlo dobro znam da ću imati problem. A to mi ne treba.”
Slažem se da sam i ja kriva za mnogo toga, da sam previše dozvolila, ali sama sam to htela i u tom trenutku sam uživala i bila srećna. Ne kajem se, niti ću se ikada kajati, verovatno je trebalo drugačije da postupim u mnogim situacijama, ali razmišljala sam srcem, a ne glavom.
“Ne brini, tebi se to neće desiti, nismo iste. Ne bi ti sebi dozvolila sve to, pa čak i da se nađeš u sličnoj situaciji, ne brini, vidiš mene k’o da se ništa nije desilo, vreme leči sve.”
Izvori fotografija: heute.at, photobucket.com
Zvončica je jedna mala plava koja je previše emotivna.
